bolesno mi je kaj trebaš znat kao kaj oćeš radit s 18 godina
ja tolko nisam znala
sjećam se da mi je to bila jedna od "krizi" u životu ono pitaju te okej daj ajde sad reci kaj briješ kao radit.
i onda se sjećam da kad smo trebali prijavit fakseve koje želimo
da nisam imala pojma neg da sam se okrenula
i prepisala popis od cure iza sebe
i da sam jedino kaj nisam prepisala stavila dizajn jer sam u tom trenutku brijala joj učila sam mnogo stvari al nikad nisam učila za ozbiljno crtat pa mogla bi kao to
al i dalje nemam jebenog pojma
i ne vjerujem da ću ikad znat
znam kaj oću radit u ovom trenutku recimo al baš sam u ovom trenutku danas je kaj četvrtak sad je 16 popodne i maloprije sam nešto fotkala u dvorištu i sad si brijem joj mogla bi se bavit s tim inače ovako al sad kad popijem pivu i poslušam goribor ću zabrijat ne znam da oću sam pisat pizdarije u male tekice i to mi je taj dio
koji mi kao evo recimo nije jasan (iako je) kaj uvijek kao trebaš imat cestu pred sobom a zapravo jedva znaš na koji zavoj ćeš skrenut lijevo il desno
a obično te ili privlače jednako ili nijedan posebno pa staneš i stagniraš i malo razmisliš pa se igrom slučaja nađeš na lijevom
i nemreš znat jednostavno nemreš (aha i da tu ide taj neki sad kao skit koji ću preskočit ovom prilikom ajde jednom)
mislim ak "znaš" se ograničavaš ko zna kaj ti se sutra može dogodit ko zna kakav ćeš bit sutra
ili za par minuta
možda ti se cijeli svijet promijeni za 180 i kaj onda s planom
onda ćeš morat reć joj predomislio sam se
joj više ne brijem tak
pa to je normalno!
mislim to je jedino "normalno"
i to me ko masa drugih stvari u životu tolko čudi kaj mi se nekad čini da je nekak cijeli svijet izgrađen na nenormalnom
i danas sam baš imala neku prezentaciju iz engleskog o tenisicama i kak sam to radila sam gledala te sve tenisice do NEDAVNO koje su bile s debelim đonovima i cijelo ovo vrijeme
su ljudi brijali da su debeli đonovi zdravi da ti kao spase nogu i koljena od impacta pri trčanju
al zapravo NE apsolutno suprotno NAVEDU ti nogu da sleti na petu i onda ti to pošalje ogromnu silu u koljeno i u kuk izravno bez ikakve suspenzije preko arch-a stopala
i cijelo vrijeme štancaju te jebene tenisice iako po 2.newtonovom zakonu mekani cushioning (ispričavam se na engleskom opće ne znam kak se kažu te stvari na hrvatskom ekšli:s) upije onak 2% udarca i ostalo se sve pošalje u kosti
i tak to funkcionira i tek u zadnje vrijeme su počeli proizvodit te normalne barefoot tenisice i onda si ja mislim fala isusu
da živimo u današnje doba kad se već lagano diže svijest i sve se poboljšava. al fakat. niš više nije tolko u kurcu od tenisica do rasizma i bilokakve diskriminacije etc.
i nekak mislim da će nas jednog dana prestat tlačit da se moramo odlučit kaj ćemo radit i da ćemo imat besmislene kolegije i da će sustav koji je izgrađen na neprirodnom i nenormalnom postat malo prirodniji i malo normalniji (al nikad brijem do kraja(a kajaznam možda i do kraja) jer je takva priroda sustava)
i da ćemo samim tim jednog dana i mi sami prestat funkcionirat u tom kalupu
i da će sve bit bolje :?
mislim već je
al bit će Još bolje
šta se nadam da će se odrazit u mom nevažnom kurčevom mikrokozmosu isto
evo jedna goriborova mudra
Ko sa đavolom tikve nije sadio
Sa đavolom ih neće ni brati
Ali kako je to nikad neće ni saznati
Post je objavljen 18.04.2012. u 15:52 sati.