(16.04.1939. - 24.03.2008.)
Stojin ja sa turistima na Vidilici i taman kad san ih napokon uspila uvjerit (uz malo prijetnji i ucjena i tako to) da upravo gledaju najlipši grad na svitu, oni prstom pokažu nekakvu građevinu na zapadnoj obali. Da šta je ono. Ja mučin. Oni opet da šta je ono, i da ko je moga dozvolit da se nešto tako nakaradno tu sagradi, i da ko je vlasnik monstruoznog objekta. Izgleda ka gljiva od zelene atomske bombe. Ja opet mučin. Ne mogu ja procidit to prezime da me ubiješ. A osim toga, kad si turistički vodič, nije zgodno beštimat. Kažu turisti da taj čudni objekt baš strši. Ja govorin pa šta, strši i vama oni vaš Ajfelov toranj, pa vas niko ne zafrkaje zbog toga. Oni se uvatili smijat. A meni došlo plakat.
Sa druge strane, tamo prema portu, turistima san tila pokazat pogled na trajekte Jadrolinije. Volin ti ja tu firmu, znaš. Kad vidin onu bilinu broda i ona plava slova nekako mi bude toplo u srcu, vajda zato šta je Jadrolinija jedna od rijetkih konstanti preostalih tamo iz nekih drugih vrimena kad je Split bija lip ka nacrtan. I štaš ti vidit, nema pogleda. Jerbo je nautički sajam. Cila riva i porat sakriveni plastičnim šatorima. Onda san turistima rekla da se, INAČE, iza tih šatora nalazi more. I brodovi. I da ne znan šta in je danas pa ih nema. Oni se uvatili smijat. A meni došlo plakat.
Poslin su tili popit kavu na rivi. Nisan mogla izbjeć, znaš kako je u turizmu, kud gost okom, tu turistički radnik skokom. Narafski, na rivi gledaju oni palaču, pa ona višala, i da šta je to. Ja govorin da ako mi postavu samo još jedno uvredljivo pitanje da ću ih sve pobacat u more pa nek se onda Lučka kapetanija bavi s njima. I govorin in da je Riva inače skroz lipa i da inače nije bilo tih višala ali da ne znan šta je Rivi danas. Oni se uvatili smijat. A meni došlo plakat.
Iden ti sad ča. Napravit đir do Peristila. Ako ga nisu prikrili plastičnon ceradom. Sritan ti rođendan.
Post je objavljen 16.04.2012. u 09:26 sati.