Hm, dobrovoljni davatelj krvi sam bio možda jednom ili dvaput u životu i trebao bih to staviti na to do list za ovu godinu, a koliko god se često šetao tim nekim putevima okolo, nisam nikada ponio vrećicu sa sobom i pokupio otpatke. A zekan ipak nije donio ostavio gajbu, heh, to je valjda zato jer nisam bio baš dobar. Prošao je i ovaj blagdan i na svu sreću nisam se nešto osobito raznio. Nekako mislim da mi više nije prioritet razvaljivanje, koliko god to teško bilo izgovoriti. Nazdraviti da, to mi je bilo fora, heh, danima se u meni saftala želja da nazdravim normalnim ljudima i napravio sam to. Ima ta neka priča koja se širi, koja je počela kao možda nespretno izgovorena rečenica, ali je u biti iskrena i dobrohotna misao koja je bljesnula na nekom skupu i lijepo ju je čuti. Lijepih priča ima malo i uglavnom su bajke, bile stvarne ili izmišljene. Ovih dana sam se počastio jednom filmskom pričom, serijalom 'ratovi zvijezda', to mi je možda i najljepša filmska priča od svih koje sam pogledao. Ima još tih nekih serijala koji su mi super i ok, ali kada sam bio klinac i otkrivao taj neki bajkoviti svijet filmske industrije tada nisu bili snimljeni, a ovaj jeste. Kako se ono kaže, svaka budala ima svoje veselje. Kad sam kod veselja, osim nazdravljanja, bilo je tu i papice, finih čarolija kojih sam se nauživao. A jučer sam i na vagu stao. 107,20. Borba sa samim sobom se nastavlja, što ja znam, nikada neću biti apolon, ali bit ću zadovoljan sam sa sobom. Ali blagdani su prošli i valja poći nazad u stvarnost, truditi se biti što bolji.
Post je objavljen 10.04.2012. u 05:39 sati.