Marketing
....................................................................
............................
............................
............................
............................
Gle, uspjet će sluga moj,
uzvisit će se, podignuti i uzdići veoma!
Kao što se mnogi nad njim užasnuše
– tako mu je lice neljudski bilo iznakaženo te obličjem više nije naličio na čovjeka –
tako će on mnoge zadiviti narode i kraljevi će pred njim stisnuti usta
videć ono o čemu im nitko nije govorio, shvaćajuć ono o čemu nikad čuli nisu:
»Tko da povjeruje u ono što čusmo, kome li se otkri ruka Gospodnja?«
Izrastao je pred njim poput izdanka, poput korijena iz zemlje osušene.
Ne bijaše na njem ljepote ni sjaja da bismo se u nj zagledali,
ni izgleda da bi nam se svidio.
Prezren bijaše, od ljudi odbačen,
čovjek boli, vičan patnjama,
od kog svatko lice otklanja,
prezren bijaše, obescijenjen.
On slabosti naše ponije,
naše boli uze na se,
a mi ga držasmo udarenim,
od Boga pogođenim, poniženim.
Za naše je grijehe on proboden, za opačine naše satrt.
Na njega pade kazna radi našeg mira,
njegovom se modricom izliječismo.
Poput stada svi smo mi lutali,
svatko je svojim okrenuo putem.
A Gospodin je svalio na nj bezakonje nas sviju.
Zlostavljahu ga,
a on se pokori i usta svojih ne otvori.
Ko janje na klanje odvedoše ga,
ko ovca, nijema pred onima što strigu, usta svojih ne otvori.
Iz pritvora je i sa suda otet; tko se brine za njegovu sudbinu?
Da, iz zemlje je živih uklonjen, za grijehe naroda svog na smrt izbijen.
Ukop mu dadoše među zločincima, a grob mu bi s bogatima,
premda ne počini nepravde nit mu usta laži izustiše.
Al Gospodinu se svidje pritisnuti ga bolima.
Žrtvuje li život svoj ko naknadnicu, vidjet će potomstvo,
produžiti sebi dane i Gospodnja će se volja po njemu ispuniti.
Zbog patnja duše svoje vidjet će svjetlost i nasititi se spoznajom njezinom.
Sluga moj pravedni opravdat će mnoge i krivicu njihovu na sebe uzeti.
Zato ću mu mnoštvo dati u baštinu i s mogućnicima plijen će dijeliti
jer sam se predao na smrt i među zlikovce bio ubrojen,
a on grijehe mnogih ponese na sebi
i zauze se za zločince.
/Iz 52, 13 – 53, 12/
...................................
......................................................................
.............................................................................................
..................................................................................................................
Ruht wohl, ihr heiligen Gebeine, die ich nun weiter nicht beweine,
Ruht wohl und bringt auch mich zur Ruh! Das Grab, so euch bestimmet ist
Und ferner keine Not umschließt, Macht mir den Himmel auf und schließt die Hölle zu.
Ach Herr, laß dein lieb' Engelein am letzten End die Seele mein in Abrahams Schoß tragen,
Den Leib in seim Schlafkämmerlein gar sanft ohn ein'ge Qual und Pein,
Ruh'n bis am jüngsten Tage!
Alsdenn vom Tod erwecke mich, daß meine Augen sehen dich
In aller Freud, o Gottes Sohn, Mein Heiland und Genadenthron!
Herr Jesu Christ, erhöre mich, ich will dich preisen ewiglich!
*
Rest well, ye holy bones and members,
Which I henceforth shall never weep for,
Rest well and bring me, too, to rest!
The tomb which for you is assigned,
And henceforth no distress will hold,
Doth open heav'n to me and shut the gates of hell.
Ah Lord, let thine own angels dear
At my last hour my spirit bear
To Abraham's own bosom,
My body in its simple bed
In peace without distress and dread
Rest till the day of judgment!
And then from death awaken me,
That with mine eyes I may see thee
In fullest joy, O God's own Son,
My Savior and my gracious throne!
Lord Jesus Christ, give ear to me,
I would thee praise eternally!
....................................
....................................
....................................................................
....................................................................................
....................................................................................
....................................................................................
....................................................................................
..................................................................................................
Eia, Mater, fons amoris me sentire vim doloris fac, ut tecum lugeam
..................................................................................................
Post je objavljen 06.04.2012. u 21:16 sati.