Na samom ulazu u Trogir sa istočne strane dočekat će vas Vila Bianca. Vila.... lipo je ćut. Riječ povezujemo sa nečim lipim, velikim, bajkovitim. Pa još Bianca.
Nažalost, ova vila je sve samo ne lipa i čarobna. Bajkovita možda u nekom malo strašnijem obliku. Ono, kad sanjate vještice, gremline, gobline i ostala razna čudovišta.
Od nekad lipe vile ostale su samo naznake i tragovi. U visokim ponistrama, ogradi, trijemu.
Sve je ruševno i nikakvo. Prilazak vili je opasan i najbolje se držat podalje, ne izazivat vraga i fotografirat sa ceste.
Zavije jugo, provlači se kroz rascipane škure, puknuta stakla. Nešto cvili.
Koltrina se miče.
Ma pogledaj.... u tren mi prozuji. Rascvitana voćka i zavjesa na cvitiće.
Umiruča vila i rascvitana vočkica.
Šteta šta vlasnika nije briga, šta je zaboravija lipu Vilu.
Post je objavljen 05.04.2012. u 11:22 sati.