Sizif je kao i obično gurao svoj kamen. Prolazila su stoljeća, a on nikako da prestane. Dogurao je kamen do naših dana. Do tada je on to činio sam i nitko ga nije ništa pitao.
No, jednog dana, došavši do podnožja jednog brežuljka, ugledao je čovjeka kako nestrpljivo šeta tamo-amo.
Ajde bogati, požuri s tim kamenom! – povikne neznanac.
Sizif je zapeo svom snagom i dogurao kamen do vrha. Bilo mu je drago da mu se konačno netko obratio.
Doguravši kamenčinu do vrha, legendarni gurač kamena zastao je i pogledao neznanca blaženim pogledom.
- Vrijeme je da se kamen privatizira – reče neznanac, izvadivši neki papir i gurnuvši Sizifu da pogleda.
Sizif je slegnuo ramenima i potpisao. Zakon valja poštivati.
- Nastavi i dalje gurati kamen. Već ćeš saznati kad dobiješ vlasnika – reče neznanac.
Nije dugo čekao. Već iza prve okuke, na putu do sljedećeg brda, izašao je iz crnog automobila parkiranog na prašnjavom makadamskom putu, tip s cigarom u zubima. Rekao je da je kupio kamen i da od sada radi za njega.
Od sada očekujem od tebe da brže guraš kamen! – reče vlasnik i ode.
Na sljedećem brdu, Sizif je sreo čovjeka koji je obećao da će štititi njegova kamenoguračka prava, ali za to je potrebno da se se učlani u sindikat. Sizif je pristao.
Idući susret je bio s nekim političkim agitatorom koji ga je obrađivao da glasa za njega.
Na svakom koraku netko mu je nešto sugerirao. Neki ekolog mu je savjetovao da gura kamen na način da to ne šteti okolišu. Neki modni dizajneri su svisoka komentirali kako je Sizif staromodno odjeven.
Iza jednog grma neki tip mu je došapnuo da mu može olakšati muku s nekim tabletama.
Jedan mu je svećenik savjetovao da se oženi i doprinese natalitetu. Neka feministica mu je drsko dobacila da ne misli da je neki frajer s tim mišićima.
Dok je on stenjao i gurao, oko njega je bila sve veća graja.
U podnožju jednog velikog brda, dotrčao je pred Sizifa jedan čovjek koji se predstavio da vodi zabavni program na TV-u.
Gospodine Sizife, gore na vrhu organizirana je humanitarna proslava koju sponzoriraju vaš cijenjeni gospodin vlasnik, te mnoga poznata lica iz javnog života. Čekamo da vi dogurate kamen, pa da počnemo, ne? – reče tip
Mogu li vas zamoliti da se proslava pomakne tamo iza brda, u podnožju? – reče Sizif
Zašto? – upita tip
Pa, kad guram uzbrdo, jako se patim i radim svakakve grimase. Mislim da bi to naružilo proslavu i vašu emisiju. A kad budem gurao prema dolje, neću se patiti i doći ću s osmjehom.
Hm, prijedlog mi se čini razumnim. OK, momak, može ... idem odmah tamo da to organiziramo.
Doguravši kamen do vrha, Sizif je ugledao dolje sve koje je sretao putem, i još mnogo drugih. Dolje je bila sjajno ukrašena pozornica i program je svakog časa trebao početi.
Sizif je tada gurnuo kamen i ostao na vrhu.
Rekao je: I can’t get no satisfaction ... dok se kamen mahnito kotrljao.
Gomila zaprepaštenih lica u podnožju brda bježala je pred kotrljajućim kamenom koji je potaknuo i okolno kamenje da se zakotrlja.
Od tada Sizif voli Rolling Stonese.
Post je objavljen 03.04.2012. u 12:34 sati.