Što da radim kad znam da zamišljaš nemoguće???
Nije moja stvar. Osim te jedne male činjenice,
da se radi o meni. Da ignoriram???
Dušo, ti znaš da ne mogu ostati dovoljno dugo
da budem ičija. Pa čak ni tvoja.
I znaš da nisam sve ono što si ikad želio
i istodobno mnoge stvari koje želio nisi.
Postoji tuga koju nosim u očima. I mnoge,
mnoge neisplakane suze. I što ćemo sad???
Gledaš me i znam da želiš vidjeti me sretnu.
Zaboravljaš... Sreća u ovom tijelu ne prebiva.
Dok lagano kružimo i vraćamo se na isto
uvijek dolazimo na ono Zašto? Ne znam.
Oh, da. Volim te. I voljet ću te zauvijek.
Ali što da radim s tobom??? Kad zamišljaš nemoguće.
Post je objavljen 31.03.2012. u 17:51 sati.