Marketing
MI SMO PLES OTPLESALI
Čula sam na radiju, pojačala, zatvorila oči i vratila sećanja.....
- Jedna noć, jedna jesen, jedan ples, a nas dvoje...Pripijeni jedno uz drugo polako se njišemo uz akorde ove pesme. Prolazi prstima kroz moju kosu, sklanja je iza uha, prislanja svoj obraz još bliže mom¸i tiho šapuće reči pesme. Blaga jeza prošla je mojim telom, zadrhtala sam od topline njegovih obraza i ponovo sećajući se zadrhtim. Šaptao je: „A ja zaljubljen u tebe, lud....“
- Bože kako je sve tu! Svega se sećam...Čak mislim da još osećam tu toplotu njegovih obraza...Čvrsto me onda, drži oko struka, a ja od onog slatkog straha, od njegove blizine, pokušavam da se nekako održim na nogama...Tih nekoliko minuta plesa, bili su nešto božansko, trajali kao večnost, a ja želela da još duže traju, da nikada ne prestanu. Poljubio me iza uha, negde iza minđušice....Istopiću se ako to učini još samo jednom....
- „A ja zaljubljen u tebe lud....“ – pevušio je reči pesme, a ja naslonjena na njegove grugi poželela da nikada ne ode, da uvek budemo tako skupa...
Još jedan refren, a njegove usne dodirnule su moje, nežnim poljupcem...možda i pomalo uplašen sa moje strane....Trag tog poljupca i dalje gori na mojim usnama. Ponašali smo se kao da nikog nije bilo oko nas. Kako su samo tople te usne, mekane, nežne....Bože, ovo više ne mogu izdržazi....Prstima i sada prelazim usne ne bih li našla trag tog poljupca. Tu je osećam njegovu jačinu, snagu kojom me opija.
- Muzika je utihnula, počela neka druga pesma, naš ples se završio. Pogledima sam tražila nebih li negde u tami diskoteke, ponovo ugledala njega...Izašao je, nema ga....Bože, da li sam sve ovo zamišljala??? Ili sam zaista plesala sa njim? Jesam, znam osećam još njegovu blizinu i ruke oko svog struka.
- Pesma na radiju je prestala. Iz sećenja me prenuo glas voditelja. Vratila sam se u stvarnost, ostavljajući za sobom taj ples uspomenama i želji da on opet poželi da budem njegova jedina.......
19.10.2004.
Post je objavljen 27.03.2012. u 22:14 sati.