Marketing
ISPOVEST
Sedim sama u sobi i razmišljam. Ispred mene knjiga, čeka da je konačno uzmem u ruke, ali....Prošlost mi ne da mira, sećanja naviru sa svih strana i svom žestinom me bacaju u vir patnje iz koje mi nema povratka. A i ova soba me tako ubija, svuda oko mene, samoća, bol, samoća....Ne mogu da sredim misli, stalno mi beže i vraćaju se u našu poslednju noć,noć kojom sam uništila našu ljubav, naše snove, sve ono što nam je bilo sveto...
Premotavam ceo film od dana kada si ti bio moj, pa sve do ovog bolnog, očajnog trena.A bili smo tako sretni zajedno....Sećaš li se onih naših zajedničkih snova, naše.....Prosto nisam mogla da verujem da i meni može da se desi takva ljubav, uvek sam mislila da je to rezervisano samo za druge.
Nemoj da se čudiš, život me je tako naučio....Nizali su se poraz za porazom, dok se nisi pojavio ti. Uvek si bio tu da me voliš, možda na neki čudan način, svoj način, ali ipak da me voliš...A onda... pojavio se on, tako iznenada i ja sam sve zaboravila. Sve o čemu smo maštali i čemu smo se nadali, palo je u zaborav...Kako su mi samo bile smešne sve tvoje reči koje si mi bacio u lice te večeri...Bože kako sam samo bila glupa....
A on...kako je iznenada došao, tako je i nestao! Pojavio se sa samo jednim ciljem i kako mu nije pošlo za rukom da ga ostvari, krenuo je u nova osvajanja. Pitam se zašto je ovo sve moralo da se desi, meni?! Zašto nisam videla šta imam, zašto sam zgazila tvoju ljubav?! Sve mi se čini da je bilo potrebno da uradim ovo što sam uradila da bih svatila koliko te volim....
Tek kada sam ostala bez tebe, uvidela sam svu svoju nezrelu prirodu. I sada...nema tebe, nema mene, naše ljubavi nema....A ja i dalje živim za naše prošle dane ispunjene srećom i molim Boga da mi ih vrati.
Znam šta ćeš reći: nemam ja pravo na to, ne zaslužujem ni ime da mi spomeneš....Ali veruj mi ne mogu da shvatim sebe zašto sam to uradila... Kao da to nisam bila ja, kao u nekom ružnom snu, a buđenje je došlo tako naglo, sa slomljenim srcem i očima punim suza, odnelo je tebe i svu tvoju ljubav daleko od mene da je više nikada ne pronađem...
Verovatno misliš da sam se poigrala sa tobom ne sluteći da ja jednostavno nisam znala šta je ljubav, prava ljubav...Znam trebalo je neke stvari da ti kažem.Prokleta sam što sam odbacila tvoju ljubav. Vreme prolazi, a ti si i dalje u mom srcu, na mojim usnama, duboko skriven u meni. Ne mogu da verujem da je kasno za nas, da ti više ništa ne značim. Ne smem ni da pomislim na trenutak u kom bi se mene setio. Ipak, ako u tebi postoji bar delić ljubavi, vrati se, MOLIM TE!!!
Nemoj da dozvoliš da večno mrzim sebe što si mi bio tako blizu, a pustila sam te da odeš. Vtari se, videćeš da sam se promenila...A ako ipak, u tebi više nema ljubavi, neću te kriviti...Ja sam ionako naučila da gubim...
„Veličina jedne ljubavi oseti se tek posle rastanka!“
Post je objavljen 27.03.2012. u 21:51 sati.