Pregled posta

NOĆNA MORA

- LJUBAV. To je osjećanje koje se ne može opisati rečima.Ona je pokretač svega što se dešava oko nas i u nama.
Da, baš ta ljubav, ta reč od 5 slova, a osjećanje koje je neizmjerno, nešto što se nemože izmjeriti ni sa jednim metrom na planeti Zemlji, me je podstakla da pišem ovu priču...

Kao i svaka priča i ova ima svoje glavne aktere. U ovom slučaju to su dvoje mladih koji su po svojoj ljubavi bili poznati, a čija imena nikad niko nije saznao, osim onih njima najbližih, njihovih odanih prijatelja.

Zašto baš pišem o njima???
Jedini razlog jeste to što je njihova veza i ljubav koja je gorela među njima bilo nešto nerazumljivo za poglede drugih.

Bio je mlađi od nje, a ona kći jednog od imućnijih osoba našeg grada. Ta razlika u godinama i finansijska razlika između njih je njenim roditeljima predstavljala „trn u oku“. Znači, to je bila zabranjena ljubav....

Voleli su se.....i to mnogo. Ona je pored svog tog kiča želela nešto obično, nešto što je njeno srce potajno sanjalo, a nije mogla da ima.
Upoznali su se sasvim slučajno, jedne večeri u gradu. Naime, njena drugarica je pozvala da dođe na rođendansku žurku i baš tu je upoznala njega, potpuno drugačijeg od onih koji su u njoj gledali samo dobar put do „lake zarade“, a ne osobu koja je željna nježnosti i ljubavi.

Dugo vremena su ćutali, a onda su svi otišli do plesnog podijuma i njih dvoje su ostali sami. Jedino što im je preostajalo bilo je da otpočnu uzajamnu komunikaciju i ubiju tu tišinu koja se polako pretvarala u dosadu.....

Duže vreme su pričali o neobaveznim i običnim stvarima, školi, hobiima, stvarima koje vole ili nevole....I dok je ona pričala, on je ćutao i pomno pratio svaki njen pokret, gledao je njene oči, bolne i neuspele pokušaje da se nasmeje, a onda je samo rekao:

„Znaš melena, nikad do sada nisam video
takve oči, pa one su poput dva plava dijamanta
i ja ću se pobrinuti da umjesto sete i tuge u
njima bude samo sreća, naravno ako mi dopuštaš.“

Zaprepašćena tom rečenicom, samo je rekla „hvala“, uzela stvari i otišla kući, a on je ostao da sedi i razmišlja da li je možda nešto pogrešio i zbog čega je tako otišla?
Naredna sedmica za njega je bila kako on kaže pravi pakao. Želeo je da je vidi i ma koliko se njena drugarica trudila nije uspela da je natera da izađe.

Znam da je ovo zbunjujuće, i ona je želela njega da vidi, ali je dobro znala šta bi moglo da se desi akonjeni saznaju za to, pa je zbog toga odbijala da izadje sa njima, apogotovo sa njim.

Kako su dani prolazili on je bio sve depresivniji, a ona se sve više povlačila u sebe, dane je provodila u sobi plačući i žaleći što i ona nije kao on. Dete manje imućnih roditelja kojima novac ne predstavlja zadovoljstvo i sredstvo za upravljanje drugim osobama, već samo ono što im je potrebno da bi mogli da prežive ova vremena i prehrane svoju porodicu.

Od njihovog prvog susreta prošlo je skoro pola godine, a ona je još uvek maštala samo o njemu i želela samo njega. Susretali bi se u prolazu i tada bi samo ćutke gledali jedno za drugim. Nisu imali snage da bilo šta kažu jedno drugom, a imali su mnogo toga reći.

Jednog dana kada je on počeo da sumnja da će joj ikad moći reći da je voli, i da će njihova veza ostati samo san i kada se odlučio da ide u drugi grad, stigla mu je poruka u kojoj je pisalo:

„Čekamo te kod gradskog hotela, obavezno dođi, hitno je...“

Poruka je bila ne potpisana, ali je on ipak znao od koga je i žurno je otišao na zakazano mjesto. Kada je došao ugčedao je njih dvije kako ga čekaju i dobro mu poznate plave okice pune straha i opreznosti.

Prišao im je, pozdravio ih i tada se njenoj drugarici gubi trag. Na odlasku rekla mu je da dobro pazi inače će da plati, i da će doći po nju za dva ipo sata. Nisu hteli da ih iko ometa pa su otišli u park, seli na klupu i tu je otpočela njihova „tajna veza“.

Naravno ona mu je objasnila celu situaciju i rekla mu sve uslove koje mora poštovati da bi mogli biti zajedno i on je bez pola pogovora prihvatio.
Preostalo vreme koje su imali proveli su razgovarajući. Ona mu je pričala o svojoj situaciji u porodici, a on je nježno milovao po njenoj kosi i tješio je kako će se to vremenom popraviti.

Da u dobrom društvu vreme brzo prolazi to su se uverili i oni. Na rastanku je spustio jedan mali slatki poljubac na njene usne, okrenuo se i otišao, a ona je ostala tu da sedi, razmišlja o svemu sto se desilo i čeka drugaricu. Čekajući nju shvatila je da je njihova ljubav zaista vredna žrtvovanja i odlučila da nastavi sa tim.

Nakon nekog vremena pojavila se njena drugarica, sela pored nje i rekla:

„Pričaj, budalice, jer sam sigurna da se nešto desilo.
Tvoje okice sjaju nekim drugim sjajem,
a na tvom licu se vidi osmeh sreće“

Ali ona se samo nasejala i rekla da idu kući, jer se njeni sigurno već pitaju gde je. Tu veče njeni nisu bili kući i ona se usudila da ga nazove. Pričali su dugo, dugo.
Zakazali su i sledeći sastanak samo za njih dvoje.

Njihova tajna veza postajala je sve čvršća i duža. Voleli su se i to su samo znali njegov stariji brat i njena najbolja drugarica. Bila je to prelepa veza, puna ljubavi, nježnosti i emocija. Veza kakva postoji samo u španskim telenovelama, ali je ova ipak bila stvarna.

Jedno veče kada je trebala da izađe otac joj je rekao kako imaju „specijalnog gosta“ i kako mora ostati kući. U tom momentu sa njenog lica nestao je osmeh, a u očima se više nije vido onaj prelep sjaj dijamanata. Znala je o čemu se radi i da ocu neće moći da protivreči te je ostala kući.

Od te večeri njen život postaje pravi pakao...noćna mora.
Naime, specijalni gost bio je njen „budući suprug“ sa kojim je otac ugovorio jako dobar i isplativ posao, ali je jedini uslov za sklapanje ugovora bio to da mu otac da ruku njegove kćeri.

Kada je to čula ustala je iza stola i plačući otrčala u sobu. Odmah je nazvala drugaricu i ispričala joj o čemu se radi. Znala je da se otac neće predomisliti i da će se morati udati za tog „matorog jarca“ kako ga je nazvala.

Tačno 14. oktobra su se njih dvoje opet sastali. On je bio jako sretan što je ponovo vidi, ali ona je znala da je to poslednji put da je on u njenoj blizini i da ga verovatno više neće ni videti, pa je bila neizmerno tužna i uplakana.

Skupila je snage da mu ispriča zbgo čega takvo ponašanje, a on je nemo gledao u njene blede usne i oči koje su sa svakom izgovorenom rečju prolile more suza.
Bilo mu je teško, srce mu se cepalo na komadiće, ali joj to nije hteo priznati, jer je znao da je njoj teško i da bi bilo šta što bi rekao moglo učiniti da se oseća još gore.

To zadnje veče je bilo ispunjeno ljubavlju, strasti i tugom u isto vreme. Da, tu veče je bila njegova i dušom i telom.Ujutru je izašla iz sobe pre nego se on probudio.
Na krevetu je ostavila crvenu ružu i poruku u kojoj je pisalo:

„Jedna ljubav ne postoji više i nikada neće da se vrati
zašto je neko uvek sretan, a neko mora stalno da pati?
Uvek ću te voleti...tvoja Malena..“

Tri dana posle toga postala je supruga „matorog jarca“ i zauvjek se zaklela sama sebi na večnu šutnju i patnju. On, „matori jarac“ , se svima hvalio kako mu je supruga lepa, pametna i što mu je bilo najvažnije kako mu donosi mnogo novca.
Ponašao se prema njoj kao prema predmetu. Nije je voleo, kao ni ona njega. Njoj je to odgovaralo, jer ga nije mogla podnjeti u svojoj blizini.

Nakon nekog vremena bilo joj je loše , počela je da oseća mučninu, nesvestalo joj se i otišla je doktoru. Ustanovili su da je u drugom mesecu trudnoće, što je za nju bila veoma pozitivna vest. Znala je da je to dete plod ljubavi iz one poslednje večeri i mislila je da će se napokon osloboditi „matorog jarca“.
Međutim kada je on to saznao, ponosito je objavio vest da će postati tata, iako je znao da dete nije njegovo.

Ona je u tom trenu poželela da zauvek nestane, ali je ipak tešilo to što je dete bilo od čoveka kog voli najviše na svetu. tih devet meseci je brzo prošlo i ona je rodila prelepog dečka. Dala mu je ime po ocu, što je dodatno podsećalo na njega. Nadala se da će kad tad biti slobodna i da će otići njemu. Ali je njen život postajao sve gori i gori. Mali se razboleo i ubrzo nakon toga i umro, a ona je pokušala da se ubije jeli je to njena drugarica sprečila u zadnjem momentu. Nakon izlaska iz bolnice saznala je da joj je „matori jarac“ ubio oca, radi novca i da je zabranio da joj to iko kaže, a da se majka odselila sa njenom mlađom sestrom ubrzo nakon toga.

Znala je da više nema šta da izgubi, pa je odlučila da potraži jedinu nadu za spas, ljubav svog života. Skupila je stvari i odselila se kod drugarice. Ona joj je pomogla da stupi u kontakt sa njim. Nazvala ga je, a on sav sretan pozvao je kod sebe, ali je ona to odbila i pozvala njega da dodje do njih. Ispričala mu je sve, i za „matorog jarca“ ali i za njihovog sina.

Sve je to inekako mogao podneti, ali gubitak svog sina kog čak nije imao ni priliku da upozna, nije. Pozvao je policiju, prijavio „matorog jarca“ i on je ubrzo bio uhapšen.

Njih dvoje su se venčali nekoliko meseci nakon toga i sada imaju dva prelepa sina koji liče na oca....... THE END.......


Post je objavljen 27.03.2012. u 21:01 sati.