Marketing
PAS SPASILAC
(Analie pise ovo mi je prijatelj ispricao)horor prica:
Bilo je to jedne veceri kad sam se vracao sa treninga kuci. Umoran i gladan, otisao sam do obliznjeg kioska da kupim picu. Posto sam zeleo da sto pre stignem kuci, krenuo sam precicom preko mracne i zapustene livade. Bilo je pomalo jezino jer nigde nije bilo zive duse. Hodao sam i hodao dok odjednom nisam zacuo rezanje nekog psa. U prvi mah sam pomislio da mi se pricinilo, ali kada sam se okrenuo, imao sam sta da vidim – iza mene je stajao ogroman doberman. Sledio sam se od straha. Gledao sam mu pravo u oci i celjust... Pokusao sam da ubrzam korak, ali me je pratio. Palo mi je na pamet da mu bacim komad pice kako bi me pustio na miru. Ucinio sam to i pokusao da pobegnem, ali kada sam se okrenuo da vidim da li i dalje ide za mnom, zapeo sam za neku granu i stropostao se na zemlju. Bio sam sav krvav i izgreban i nisam mogao da se pomerim. Vristao sam „u pomoc” iz petnih zila, ali bezuspesno. Posle dvadesetak minuta cuo sam kako mi neko prilazi sa ledja. Kada sam se okrenuo, ponovo sam ugledao onog crnog psa. Prisao mi je i poceo da me lize i cvili. Ubrzo je poceo i glasno da laje. Moji roditelji su se zabrinuli sto me nema, pa su, pretpostavljajuci da mi se nesto dogodilo, krenuli da me traze. Kako bi skratili put, posli su preko livade na kojoj sam ja cekao neciju pomoc. Kad sma cuo poznate glasovem obradovao sam se sto su to bas oni. Pokusao sam da ih dozovem, ali nisam imao snage da viknem. Tada je doberman koji je stajao kraj mene dotrcao do njih i upornim lajanjem ”zatrazio” pomoc. Roditelji su konacno shvatili da pas nije sam i pogledali unaokolo. Kada su me ugledali, izbezumili su se od srece sto su me pronasli. Ko zna sta bi bilo samnom da se nije pojavio taj doberman...
Post je objavljen 22.03.2012. u 12:48 sati.