(1994.)
ni konji više ne lutaju ovuda
sunce je žitu uskratilo blagoslov
u jednoj od mnogih dolina zabluda
i nije joj važno ni ime ni naslov
a nekad su ovdje dukati cvali
i djeve bajne, svima na radost
al sinovi dični u boju su pali
i nitko ne može vratiti nam mladost
sad drugi kroje moje bolje sutra
iz kovačnica laži nude mi misli
više prava ima onaj sa daleka puta
domaće su opet u mišju rupu stisli
kažu mi da šutim i ne dižem galamu
zar ja baš uvijek da budem tuđa luda
ne prepoznajem se više u vlastitom sramu
a ovo je sam još jedna dolina zabluda
spoštaju me na zemlju jer oni bi gore
zovu me ludim jer još vjerujem u čuda
i sve manje je onih što za sebe se bore
sve manje je nade u ovoj dolini zabluda
Post je objavljen 22.03.2012. u 08:56 sati.