Na prvo pentranje po brdu i branje šparoga obično idemo na Krban. Malog diva smo ostavili uz cestu i laganini krenili putićem. Već na prvi pogled primječujemo promjene. Ne znam je li u pitanju recesija ili ne, ali vidim da je stara trišnja izvađena, posađen je bob, kapula, okolo su košnice. Priko puta dva čovika nešto kopaju, sade.
Idemo dalje putem. Drača i kamenjar je raskrčen, posađene su masline, naranče, smokve.
Pazimo da nešto ne polomimo i penjemo se dalje. Pentram se po kamenju, zavirujem u grmlje i draču. Iz jednog grmića pogledao me majur, okrenuo se i odpuzao, on na jednu stranu, ja na drugu.
Pogled odozgar je prilip. More, borovi, rijeka i trska..... sve na jednom mistu.
Još se malo pentramo i onda objavim. Dostaaa! Ajmo pomalo nazad. Imamo dovoljno za večeru.
Spuštamo se i usput pročakulamo sa nekim ljudima. Lagano se cestom uputimo put auta a iz rascvitalih vočki čujemo: Evalaa!
Mahnem. A i ovih blogera svugdi ima.
Šparoge sam očistila, oprala, ubacila u vrilu vodu, začinila sa maslinovim uljem, dodala tvrdo kuhana jaja i bila je to večera za pet.
Post je objavljen 19.03.2012. u 11:33 sati.