Sve je počelo sasvim slučajno. Za uho mi je zapela nepoznata rič i u potrazi za značenjem dolutala sam do naslovnice Bloga, one stare. I našla se u moru nekakvih imena, pomalo neobičnih, često i sasvim šašavih. Di god sam prošla mišem, sve linkovi do nečeg, pojma nisam imala di klikovi vode. I izabrala sam jedan koji me očito navuka na sve ovo. Neko vrime sam samo u tišini čitala, vrlo brzo skontala da je u pitanju netko koga poznajem, i pomalo se odvažila anonimno ostavit komentar. Evo i sad se smijuljim na te moje prve korake u blogosferi. I baš mi je bija gušt pisat otkačene komentare.
I onda, prije točno pet godina, nasta je blog pod imenom Pripadan tebi.
U tih pet godina dogodilo se svašta, i u životu i na blogu, lipog i grubog. Dobar dil života je osta zabilježen ričima i još više slikom. I guramo tako naprid nas dvoje, moj blog i ja, nekad bolje, nekad gore. Ponekad zbunjeno, često grintavo i ljuto, kuharski raspoloženo, sneno i sanjarski obojano, razumljivo samo meni, šturo novinarski.
Dosta postova je iza mene, puno, puno slika, dosta naslovnica i priličan broj komentara. I baš ti komentari su me uvik veselili.
Mogla bi sad dosta nabrajat i pisat romane, ali ne bi to bija moj stil. Nisan ja od puno riči.
Zato, veliko Hvala svima vama koji me još uvik pratite.
Post je objavljen 11.03.2012. u 08:16 sati.