Mučim se danima s ovim blogom, otvorim stranicu i treba započeti, jednu riječ napisati, ali nikako, previše toga mi se valjda mota po glavi i onda od svih tih misli koje luduju i frcaju okolo niti jednu se ne usudim ispisati, jedino što se ne ubijam u hrani kao prethodnih mjeseci. Treba svijetom hodati smiren i staložen, pogotovo u ova frkovita vremena, kada svi nešto brigaju i pitaju se i čim zineš možeš lanuti glupost beskrajnu, čisto zbog želje da nešto korisno kažeš. Užas. A i zaspem čim se smirim malo. Nije lako ni ovaj blog napisati svaki dan u jedanaest, a kamoli ne jesti kad je na stolu nešto fino. A i kretati se treba. U svakom slučaju jasno mi je da mi je jedini spas u disciplini, moram se disciplinirati do svake minute u danu i bit ću ok. A onda ako nešt uspijem, koju kilu skinem, počastim se s dan dva, relaksacije.
Post je objavljen 10.03.2012. u 04:59 sati.