Pregled posta

KAKO JE KLAUS POBJEDIJA DEPRESIU

UVOD (ZA ONE KOJI NE ZNAJU U ŠTO SE UPUŠTAJU…)

Klaus je, rećemo, šibenska verzija Forrest Gumpa…

A SAD POČINJEMO!

Jope ja!

Zanji put smo bili stali ka je ona šaka jada tila ukresti kamion pa je i on i kamion oša šestipet metri u provaliju i sve se užgalo.
Sirota je bija na teškoj drozi pa biče misli da je poginija u lunaparku.
Posli toga je moj gazda Mile bija dužan neke velike pare pa je propa i on i gradilište pa san jadan osta bez posla.
Prićalo se po gradu da ga neko oče ubiti jer se puno zadužija pa ga je još i ostavija onaj blavor od žene koja je, ako mene pitaš, bila obićni komad kible al ju je Mile čudo volija pa je najzad puka ka kokica.
Meni je to bilo krivo jer je bija jako dobar ćovik.
Ritki ćestiti privatnik.
Jebi ti to, dok toliki ljudi danas teško živu moja plača od iljadu i četristo kun plus još dvista za nočni rad mi nikad nije kasnila ni dana.
Uvik petnajstog i to na ruke.
Moj gazda Mile.

Al jebi ga sa je gotovo!
Svoje crne gumiđonke i modre ćuvarske gače o trenerke s onon tankon bilon crton san mora obisiti na brukvu.

OBJELODANJENA POTISNUTA AGRESIVNOST

Zatuka san se u kuču i nisan više ima volje za ništa.

Otiša bin doduše svaki dan na biro.
Tamo bin skupa sa njih deset svi skupa blejali u one kurćeve liste.
I smijali se o muke.

Ponude za posa su išle vako nekako:
Konobar, konobar, konobar, ćistaćica, konobarica, konobar, konobar, prodavać parfemov al po kučama, konobarica, konobarica, brojač boc u keruma (moja mate njemica bi rekla polivinilkloridencvajliterflašencajger), konobar, konobarica, konobar, konobar, konobar, konobarica, utjerivać dugova na nedorečeno, konobarica, konobar, konobar….
Nek idu u pizdu materinu oni i njiove liste.

Jean put je neki ružni čovk izaša iz kancelarje i na sav glas pičketa o vladi i državi i onoj smišnoj maloj sa oćalima ka tamo radi reka da joj jebe mater u usta.
To je reka jer je on elektrićar i jer dolazi več godinu dan i jer je cila hrvacka u mraku a njima ne triba elektrićarov.
Ona mu je zapritila da ga bude sram majmuna jednog neodgojenog a on je napravija mot ki da če joj opaliti trisku.
Ona se jadna pripala i rekla da če zvati narodnu miliciju a onda se on počeja nešto još više buniti.

Buduči da mi je to struka a mala mi je bila sva napeta oma mi je pa mrak na oči, skočija san ka tarzan, i kako smo ućili na zaštitarskon tećaju, uvatija ovoga na kravatu i zalipija mu s timenom jeno desetak puti svom snagom o kantun o štoka.
Čulo se kako mu puca cili vrh o glavine i onda se srušija na pod a ja sam mu petom od postola poćeja gnjaškati nos, oći i zube i cilo lice mu se pretvorilo u krvavu kašicu, a onda je doša neki debeli turuntaš u šarom đemperu gurnija me i tad mi se ti moj veliki psihićki problem dogodija prvi put.

Odvela me policija i ludnica i bija san tamo cilo popodne.
Otac i mater su me nekako škapulali jer su donili papire da san uredno i po zakonu evidentiran debil i da se to više nikad neče ponoviti.

Poćeli su tužni dani za me.

Pa san u komu i ni me više bilo volje ni za drkat.
Dok san radija na gradilištu bilo me baš lipo krenilo.
Svaku večer bin na podu prova napravit samopušenje, ma znate oni polukolut unazad na podu i probava san si ga zabiti u usta.(VIDI SHEMU op.a)



SHEMATSKI PRIKAZ TZV. AUTOFELACIJE


Ljucka usta su ijonako ništa drugo nego ko jedna velika obrijana pizda.
Meni je bilo malo falilo da si ga liznen.
Kako mi je jezik prekratak nika ga nisan uspija lizniti ali me je par puti baš lipo zapuhnija tepli miris jaja i glaviča i sira na njemu.

Sad ka san osta bez posla neman više volje ni za to.

Opet mi fali dva pedlja ka i prije.
Nika mi, rećemo, u životu nije bija dalje od ust.

Kad ćovika projde volja za drkat onda van se to zove depresia.
Ja san bia pa u tu depresiu.
Nisan više moga kako triba ni isti ni piti a kad bi mi neko reka nešto šta mi nije bilo po voji oma bin se o šoka… posra u gače.
Ispočetka mali brabonjak, a onda baš cilo govno.
Ne bi bilo baš obilato ali je isto bilo gadno.

Dugo me progonilo kako mi se to dogodilo prvi put.
Oni štreber u šarom đemperu na birou se smija a oni šta sam ga izgazija nogama se skoro zadavija od cerekanja kroz usta puna krvine.
Da se nisan onako nasra do kolin ja bi se smija njemu jer mi je bila baza kako se on smije meni a zapravo je bilo smišno kako san mu izbija oko i kako njemu po podu padaju polomljene krnjice od zub i komadiči kožice od nosa.
A ona s oćalima se ni smijala ali se bila skamenila o straha.
A ja je tija oduševit.

NEIZBJEŽAN POSJET PSIHIJATRIJSKOJ ORDINACIJI

Kad je materi dopizdilo svaki dan paliti mašinu radi moji posranih mudanat odvela me ko doktora.

Kod tih psihijatara je čudo lipo.
Iznenadija san se.
Sve, rećemo, čisto, posisano, mirisno, nema šprica, ni bočic ni jagal ni nožićev..
Samo stol, stolica i ormar s knjigama.
Vidija san neku lipu knjigu o sebi.
Zvala se Klaustrofobija.
Ja san doktoru isprića sve šta mi je i kako mi je.

Reka sam mu da san doživija šok ka san osta bez posla i upa u depresiu i da se monentalno poserem kad se zbog nečeg uznemirin i pristrašin, a on me oma stručno pita da l se možda sićam dal me ko slućajno jeba dok san bija mali, a ka san mu reka da mi se ćini da se nije, malo se počeša po glavi, diga o stola, povirija u one svoje debele knjižurine, iša malo na internet, nazva nekoga iz zagreba složija zabrinutu facu i reka da ja izajden a da mate ujde.

Seja san vanka a preko puta je bila neka debela mlada divojka koja je jeno deset minuti mrmorila nešto sama sebi u bradu a onda je digla glavu i objasnila mi da je ona Isukrst.

Bija bin popija priču da mi je rekla bilo šta, ali Isukrst…
Kao prvo Isukrst ne nosi crvene čizme i modru trenerku kupljenu u Kistanjama…

PSIHOTIČNA MANIFESTACIJA BIVŠEG POSLODAVCA

Pogleda san ovog ćovika ki je sedija do nje i razveselija se.
Bija je to glavon, brkon i bradon gazda Mile.
Pognija je glavu i prston vrta nos i onda bi izvadija govno i onda bi s palcen i kašiprston radija bućicu.
Mora da je čeka već jako dugo jer je bučica od govan iz nosa bila velika ka zrno boba.
Ja sam mu priša i zagrlija ga a on je zaškiča, otrgnija se i počeja teči po ćekaonici i vikati da oni znaju sve, da dolaze i da se sklonimo i da je sve zapisano.

Ona debela u čizmama i trenerki što je rekla da je ona zapravo Isukrst mi je kazala da mu je dijagn…dignaj…diogisticirana panarojidna frižo…šizorf…širfoz…ajde u pičku materinu...da je lud ko kupus i da ga ostavin na miru.

Onda su se otvorila vrata i materi se o plakanja iskrivila cila faca.
Zagrlila mi je i rekla dušo moja.
Ja san pita šta mi je a ona je rekla da u psihijatriji još nika niko nije ima tu bolest i da mi barba doktor ne more pomoči.
Ja san zagrlija mater reka da če sve biti u redu i od muke nako teplo i muklo prnija.
Nisan ih tija razočarati i stisnija san najaće što san moga ali…ipak san se opet posra.

Seli smo u auto a stakla su se iznutri orosila od smrdeža.
Ko da vozimo neke užegle ocidine od ribe..
Smrad se raširija ka kuga pa je mater otvorila sve ponistre i upalila grijanje na najaće.
Livon rukon je začepila nos a desnon vozila.
Cilo vrime joj se diza kuželj iz štumka pa je i glasno podrigivala.
Kako je vanka bila debela nula meni je bilo zima izvanka a vruči zrak mi je tuka direkt u glavu i to me jako zasmetalo i uznemirilo pa san se opet posra.

'Prestani srati, pička ti materina!!!', prvi put se u životu na me zaderala mater i rasplakala a ja sam cili zadrča, polile su me suze i po stoti put se zasramija i…samo otvara i zatvara izasrani šupak naprazno jer više nije imalo šta izajti.

Samo neka mlaka vodica.
Malo me i peklo.
Rećemo.

PSIHOSOMATSKE SMETNJE PRILIKOM POKUŠAJA ONANIRANJA

Nočon ne bi sra.

Mućile su me nočne more kako oni kostur iz zapaljenog kamijona šeče po mojoj sobi i kako mi govori da če me zadaviti ka mašku.
Otvorija bin oči potan ka voda a srce bi mi lupalo sto na sat.

Onda bin se ja diga iz posteje upalija intrenet i na ju pornu gleda moj omiljeni isječak kad dvajset muških jebe dvajstipet ženskih u onon velikon dvorištu kraj bazena.
Ima i crncov i normalnih i pederćin i lezbaćurin i stenju ko prajci u klaonici.
Ne znaš ko koga jebe i u usta i u pizdu i u guzicu i ta masa se njiše guzi, prči, puši, pljuca, jauče, stenje, kriči …
Uglavnon, svi nešto rade.
Tako je meni rođak nekad radija u pogonu od teelema ali sad je to sva sriča sve išlo u bosnu.
Ko ih jebe.
Neka njima dimi.
U filmu s juporna ima čak i jedna lipa crna ovca i nju nateže jedan šta gleda malo u križ.
Kad joj ga zabije zabrenca joj zvono oko vrata.

Od toga filmiča mi je uvik skaka ka zec i tresa bin ga u serijama dva put po četri al odkako san upa u depresiu ništa.
Rasteza san ga ka žvaku, močija u teplu vodu, šćipka, bocka, metnija bi ga u ladicu pa ga lagano stiska s ladicon, trlja na indijansku vatricu ali ništa.

Izda me moj jedini prijatelj.


NEOČEKIVANA POJAVA SVJETLA NA KRAJU TUNELA

Dani su prolazili.
Otac i mater su pazili da me ne ljute i da se samo smijen jer onda se ne bi posra u gače.

Neču nikad zaboravit kako mi je otac priča oni vic da je po selu išla Smrt sa onon svojon koson i pokucala na jedna vrata.
Iznutra se čulo 'Ko je?', a onda su se otvorila vrata i pojavia se Ćak Noris.
Smrt se trznila i rekla:
'Maškare!'

Tad san se poćeja toliko smijat da mi se drob biče previše stisnija pa san se i posra i popiša.
I to najobilatije dotad.
A izletija mi je i neki komadič čriva.
Neki, rećemo, hemerojid.

Od taj put je otac mora paziti de ne gledan ništa presmišno i to mi je pomalo poćelo iči na živce.

A onda smo jenu većer slućajno okrenili na derbi Hajduka i Slaven Belupa i to me toliko usisalo da ne znam ni sam kako sam pogodija da če na poluvremenu Hajduk voditi 1:0, a na kraju popušiti 1:5.

Otac je iz žepa izvadija neki listič i reka mi jebo te prasac znaš li da bi bija zaradija skoro iljadu i po kun.
Vidija san da mu se oći nekako ćudno žare.

Navečer smo gledali italijanski satelit i ja ko da san osjetija da Bari neče dati gol na poluvremenu.
Oni napadač Barija Bonifaćo Điđeroni je u ćetrzčetvrtoj minuti bija lipo tuka al u prećku i onda je sudac svira kraj poluvrimena.
Otac me pogleda s konbinacijon sriče i straha.

Tu su se noč mate i otac nakon dugo vrimena mazili u postelji i načuja san da prićaju o onon mom najdražen filmu kad je oni tukac odveja brata debila u kazino i dobija velike novce.

Nisam ima pojma da san upravo upalija svitlo na kraju tunela….






Post je objavljen 03.03.2012. u 18:20 sati.