Marketing
Nastavak - događanja s anđelima
Napisala sam u prošlome postu da ću sljedeći put pisat o svojim iskustvima s nadnaravnim.Zapravo nemam ništa osobito za pisat, nemam iskusttva s prikazanjima no postoje sitnice koje me znaju razveselit i volim misliti da mi baš oni pomažu. Zapravo zadovoljna sam i tim sitnicama, zadovoljna sam sama sa sobom.
To što ja vjerujem ne znači da su moji problemi nestali, naravno neće mi oni platit čekove ;)) ali za one stvari koje se ne mogu kupit novcem, vjerovati u njih je neprocijenjivo. Sve ima svoje granice pa tako i moje želje. Nikad nisam
zamolila anđela; daj mi novi BMW, ili pogodak na lotu (ionak to niti ne želim najozbiljnije)
Jučer sam išla na MR u Medikol, zvali su me prije nekoliko dana i to 2 puta da potvrdim dolazak.U prvom pozivu mi je dotična sa druge strane slušalilce rekla neka dođem ujutro u pol osam, kad je zabunom druga zvala ona je rekla nek dođem u 9h i da ću još morat najvjerojatnije sačekati da mi najvjerojatnije neće raditi MR vrata jer nemaju vremena, pošto je MR vrata naknadno napisan na uputnicu.
Danas ujutro prije neg sam pošla na MR zamolila sam svog anđela da nek pobrine da što prije dođem na red i da sve obavim jer nemam vremena se naručivat posebno za MR vrata. Kad sam došla na šalter 20 do 8h. na šalteru mi je rekla da sam na redu za 5 min. Wtf? ostal sam paf!! Kad sam obavila MR glave, odlučili su mi samo radi njihove dobre volje napravit i MR vrata, nisam ih molila. I tak sam si ljepo sve zbavila!!
eto... ;))) možda je samo puka sreća, ja volim vjerovat da je nešto više, to mi daje nadu!
No dobro,zapravo to je trebalo biti zadnje napisano...
Što se tiče vaših komentara, možda se za polovinu ovoga može naći objašnjenja, ali ja ih ne tražim. Zapravo prosudite sami.
Trenutak odkad obraćam tu pažnju na neka čudna zbivanja bio je nakon smrti moje bake. Za početak priviđao mi se neki dim, npr. hranila sam djete kad odjednom oko njegove glave se pojavio dim, kao dim cigarete iako u tom trenutku nitko nije pušio cigaretu jer ne dozvoljam da se puši u blizini djeteta. Još sam nekoliko puta naišla na taj dim. Kad sam prala suđe i spremala se kuhat, pojavio bi se taj dim, onak više u dugoljastom obliku... Kad se to događalo, ponekad bih osijetila jak cvijetni miris i obično sam nastavila šnjofat po prostoriji da ogonetnem od kud on dolazi. Iskreno, nisam imala nikakvo objašnjenje, no znam da se radilo o prekrasnom mirisu ljubičice.
S vremenom je to prestalo. Nakon bakine smrti , možda dva mjeseca poslije nabavila sam ovog svog cucka Vitu,. Sjećam se, dva puta, režao je na prazan zid u mojoj sobi. Na zidu nije bilo ničeg, ni slike. Ali on je gledao u zid i nije prestajao režat... Probala sam fotografirat digitalkom, no niš...
Odjednom je sve utihnulo...
Posvetila sam svoje slobodno vrijeme djedu, nakon toga možda 1,5 god. nisam skoro pa ništa uočavala, nisam primječivala.
Prije godinu dana umro mi je i djed, još žalim za njim al pokušavam se oslobodit tog osjećaja, dao mi je do znanja da je dobro. Mislim da sam ovo spominjala u nekom davnom postu.Vjerujem da mi se javio u snu, možda 4 mj. nakon svoje smrti.
" Otvorila su se vrata moje sobe, a ja sam ležala na svom krevetu i gledala u ta vrata, pomislila sam da nije valjda djed i ulovio me strah. Tada sam ustala iz kreveta i otišla provjerit. Zaista je tamo stajao on, bio je mlađi, ušao mi je u sobu. Mene je obasjala neka ljubav, nije bilo straha ni ničega iako sam znala da je mrtav. Zagrlila sam ga i pitala ga kako je. On se smijao cijelo vrijeme i odgovorio da dobro je, došao je da nas vidi."
I tu se san prekida. Ne mogu zaboravit taj san, niti želim. Shvaćam da ga moja tuga nije spriječila da ode na svijetlu stranu, iako vele da oni potroše mnogo energije da bi nam se prikazali ili razgovarali sa nama.
Kao to što mi patimo za njima i to što se oni nama moraju javit
da bi imali svoj mir, taj način njima samo škodi. Uglavnom komplicirano je, još se i sama trudim shvatiti....
Prije možda dva mjeseca sam opet sanjala djeda. Događaj se isto zbio u mojoj sobi.
" sa one strane sobe gdje mi je prozor najednom se pojavila prekrasna bijela svijetlost.Bila je samo svijetlost, stepenice i njih dvoje na vidiku. Djed je išao po stepenicama prema gore, k meni. Pod ruku je vodio i malo djete ( ovo za djete mi je skroz jasno). Djed se smijao i samo odgovorio i prije nego sam ga išta pitala, da je dobro. Zagrlila sam ga i nešto mi je šapnuo na uho, no ne sjećam se što." Bilo je tako realno
Dalje sljedi niz nekih čudnovatih događaja i to u zadnjih mjesec dana.
" Bilo je oko 22h, ljepila sam kamenčiće u kuhinji i več mi je bilo dosta pa sam otišla do spavaće sobe.Pošto imam i svoju dnevnu sobu, kroz dnevnu provirim u spavaću sobu, vidim da mi djete spava i da je upaljena nočna lampica i da nema smisla u sobi palit svijetlo. Pustila sam pse u dnevnu na spavanje i ošla smanjit grijanje.
Čula sam u jednom trenutku "klik" (al nisam obraćala pažnju) tek kad sam se okrenula skužila sam da se svijetlo u spavaćoj samo od sebe upalilo. " Pomislila sam da imam halucinacije od snifanja ljepila, al neeee ne vjerujem da je ljepilo krivo ;).
Za ovo nebih rekla da su anđeli u pitanju. Isto kao ni za sljedeće dvije situacije;
"Izađem navečer, možda oko 19h. Taman je baka bila vani i ona je ošla nutra. Ja sam ponjela vanka kavu i cigaretu da zapalim jednu na friškom zraku. Normalno, cucki su bili samnom. Već je bio pao dosta mrak, Azra se zabuljila prema šupi. Počela režat sve više i više, zvala sam je al nije obraćala pažnju na mene. Ja onak u čučnju se naginjem da vidim dal ima kaj tam. Nisam vidla ništa, a uostalom baka je bila tam prije minutu i pol i nije vidla niš. Azra ne prestaje režat, i onda sam se zderala, ona je utihla, a ja sam začula kucanje. al ne ono "standard" kucanje nego u ritmu, možda 4-5 puta za redom. I to je bilo kucanje po vratima šupe. 100% sam sigurna da mačka to nebi mogla napravit i da oče."
"Ustanem ujutro, taman se svlačim, onak hodajući po dnevni gore-dolje. Cucki su još bili svak u svojoj košari. Došla sam do prozora i okrenula leđa na sekundu. I u prozor mi doletio kamen (mislim bar da je bio kamen),bilo je tako glasno! Čudno da staklo nije puklo, ja sam se skroz prestrašila, a i psi su skočili na noge. Pošto nam je kuća više onak duguljasta i moja soba nije ni blizu ceste. Tko bi mi bacio što u prozor, a vani ni žive duše nije bilo.....?"
"Ovo je bilo ovaj ponedeljak.
Spavamo, i tam oko 6h ujutro Azra počne strašno lajat u sobi, probudim se naglo i čujem ispred svog prozora ko da netko vuče onu kantu za smeće na kotačima. Bilo je glasno i trajalo trenutak (možda 2-3 sekunde). Mislila sam, ponedeljak je, možda sused gura kantu na cestu, valjda idu danas smetlari. Iako sam odmah skočila iz kreveta, suseda vani nije bilo, nit su taj dan smetlari išli... Pitala sam muža dal je kaj čuo pošto se isto probudio, kaže da niš nije čul osim Azrinog lajanja.... Čula sam ja, čula je i Azra, znači da mi se nije pričinilo..."
A ovih par događaja mislim da imaju veze sa anđelima ;)))
" Bila sam se nešt posvađala sa mužem. I ošla sam se durit u dnevnu sobu. Taman sam popušila jednu cigaretu. I tako živčana, nervozna i ljuta, žvačem pjenu na kauču... Odjednom, odnekud, jednim udisajem, osjetila sam toliko jak, prekrasan neki mješani cvijetni miris.Odmah sam pomislila na anđela. Drugim udisajem ga više nije bilo... Šnjofala sam namještaj, jaknu i sebe al mirisa nije bilo.
Možda mi je anđeo dao do znanja da nek se ne sekiram, da je on tu samnom...?"
"I tak navečer ja perem posudu, psi se griju kraj kamina. Ja se onak s mislima sroz ufuram u tu knjigu s anđelima. Kad Vito počinje režat, reži i reži. Ostavim posudu i pogledam ga zakaj reži. Vidim da on gleda u zid i reži.. niš mi nije bilo jasno.
Velim mu ja da ušuti, al nije slušao i dalje reži. Na tom zidu već godinu dana stoji slika s anđelom. Velim Viti "primi ga" i on je skočio na zid i kaže s njuškom na sliku. Postalo mi to čudno. Završim s posudom i zgnjezdim se u fotelju i opet mislima odlutam na tu knjigu. Vito opet počinje režat, a stim da naglasim da gledano iz Vitinog kuta ništa se nijevidjelo u slici, nikakav odraz ni TV. Ok, i on opet sam reži, i velim ja opet njemu "primi ga" i on opet skoči na zid s namjerom da uhvati tu sliku s anđelom..."
" 1.02. sam išla u Zagreb na pregled u Vinogradsku. Prije neg smo pošli sam zamolila anđela da sve prođe uredu, kaj sputom kaj s pregledom. Kad smo stigli u ZG. na ulazu sam vidjela veliki natpis "Rafael", znala sam da je to ime arkanđela al nisam bila sigurna kojeg. Kad sam stigla u bolnicu, rekli su mi nek se sjednem nekam, da još nema doktorice, da će mi javit u kojem djelu bolnice će me pregledat. Sjedim među
hrpom "lječenih narkomana, alkoholičara i sl. koji u ruci drže pune čašice... lagano pizdim, tipa; zakaj baš tu moram čekat, ja fina, pametna i ljepa :)) među tom hrpom ljudi čujem izgovoreno ime "Rafael", onda sam se već malo zmrzla. Ok, nakon 2-3 sata izlazim iz bolnice. Moram napomenut kad sam se vozila tramvajem prema Vinogradskoj, švercala sam se jer nisam imala kartu, htjela sam platit mobitelom no u tramvaju nije bilo nigdje napisanog broja za SMS poruku. Oke, vračamo se iz bolnice i htjela sam kupit karte na prvom kiosku, no na kiosku je bila poprilično gužva pa me muž odgovorioi rekao neka kupim karte dolje na stanici. Prvo kad smo stigli na stanicu, buljim u tramvaje nebih li spazila broj, usput tamanim neko ogromno pecivo.
Prvo sam pomislila da su ukinuli broj, a onda sam več popizdila i zamolila anđela
neka mi pomogne s tim brojem. Okrenula sam glavu i na travaju koji je prolazio bilo je jasno ispisano 8585.... nebreš vjerovat!!! Kad sam stigla kući, provjerila sam ime "Rafael" i imala kaj za pročitat; Rafael ime znači "Bog je iscijelio" ili "Bog iscijeljuje". Rafael je čuvar naših fizičkih tijela i lječenja. "
P.S i da fulala sam u prošlom postu to što nisam objavila korice knjige
o kojoj pričam već neko vrijeme! A što se tiče daljnjih događanja, biti ćete obavješteni na vrijeme, pošto ste sad več ufurani u situaciju!! :)))
Post je objavljen 01.03.2012. u 18:51 sati.