Ne bih baš rekla da ostajem bez vremena,prije da ostajem bez volje da sve stignem kao prije.Zatrpana sam obavezama koje odrađujem polovično i na kraju zapravo ne stignem ništa niti odraditi kako spada.Tek sinoć sam se pošteno naspavala,za promjenju nisam sanjala ništa ružno.Privila sam se uz majcu sa tako dragim,poznatim mirisom i usnula bez problema.Ovo je težak mjesec,a ja baš nisam raspoložena za teške odluke i teške situacije.Kada bi bar mogla još malo...odspavati.
Ne preostaje mi ništa drugo nego se suočit sa situacijom i krenut u borbu,naposljetku imam tako malo vremena da riješim sve pravno-obiteljsko-školsko-bogtepitaj-ostale obaveze...odlazak je tako blizu.I veselim se...žao mi je samo nekolicine koja će mi nedostajati ali...i to se da prebroditi uz pomoć modernih oblika komunikacije i autića.
Post je objavljen 13.05.2011. u 01:06 sati.