Ja sam nemoguća osoba.
Grozna sam, naporna, ubijam u pojam.
Da ja nisam ja, nikad se ne bih družila samnom.
Izbjegavala bih se u širokom luku.
A ovako, pošto sam zarobljena u svom JA, nemam izlaza. Moram se trpjeti.
A nije to lako.
Treba svakodnevno izdržati JA.
Gledam druge ljude. Kako im je dobro. Sretnici.
Ne moraju trpjeti jednu takvu osobu kao što ja moram JA.
Često se borim sa JA raznim taktikama. I tehnikama. Ne pomaže.
JA je lukava i prepredena. Ne mogu joj podvaliti, ne mogu je prevariti, preveslati.
Kučka.
Smišljam razne metode kako je se riješiti. Da JA ne skuži.
Pokušavam se praviti nezainteresiranom za nju. Mislim, neka se uljulja u sigurnost, u matrix koji joj kreiram.
Mislim, postati će neoprezna, bezopasna, izgubiti će instinkte.
Ne pomaže.
Taman kad mislim da sam uspjela, JA se prene. Dođe k sebi. U ovom slučaju, dođe k meni.
Nemam šanse protiv JA.
Ne mogu joj ništa. Prejaka je za mene.
Post je objavljen 23.02.2012. u 03:20 sati.