Dakle stigao je Zvonimir. I sada konacno mogu svaki dan pricati hrvatski. Ma pricam ja sam sa sobom dosta, ali sam skuzio da i u mislima petljam nizozemski i hrvatski. Pustimo sad to...
U subotu poslije ponoci smo Laetitia i ja isli po njega. Laetitia je trebala voziti moj auto, jer je moj veci, a ja ne smijem voziti zbog gipsa. Kad tamo neugodno iznenadjenje. Probusena prednja guma. No krasna serija, ruka, vesmasina, guma... sva sreca da neke vaznije stvari jos funkcioniraju ;-) Otisli smo na kraju njezinim autom, pokupili Zvonimira i sve u redu. No kaj sad s gumom. Tj. kak promijeniti gumu s jednom rukom iliti koga pozvati u pomoc? Rezervnu ne mogu ni izvaditi iz prtljaznika kak spada. No sjetio sam se ja da placam za auto i neko osiguranje u slucaju peha. Nazovem, objsnim jednoruku jednadzbu i zena s druge strane mi odgovori da mi moze nekoga poslati za zamjenu guma, ali da mi to mogu popraviti samo jednom u godinu dana?! Pa nisam uzeo prepay osiguranje nego pretplatu. No dobro, nadam se da se moj auto s time slaze, pa ce biti sve u redu. Dosao covac i za 20 minuta rijesio stvar. Pri cemu smo oboje mogli primjetiti, da rezervna guma, bas i nije original, nego nekak cudna. No dobro za par dana ce izdrzati, a onda ovu moram popraviti.
Jucer smo s prvom ekipom igrali prvu (prijateljsku utakmicu) vani. Zvonimir je mogao iskusiti kaj znaci igrat u Nizozemskoj. Podsjetilo me to na mene prije sedam godina. No ne samo da je imao hokejsko iskustvo, nego i vremensko. Ono pravo promjenjivo vrijeme kakvo se moze iskusiti samo u Zabolandu. Jutro je bilo suncano, vedro..niti oblacka.. a onda lagana kisica, pa tuca, pa snijeg. Vozimo se na utakmicu - suncano. Pocinje zagrijavanje, pada kisa i sja sunce, sunce nestaje..snijeg, snijeg, opet tuca..pa sunce....kisa..pa sunce i kisa...i tako sve to u kojih sat vremena. Nesto vrlo sugavo, ali tako posebno da je gotovo zgodno. Vazno samo da je covjek dobro obucen.. e a to sam naucio s godinama ;-) Doduse ovdje pod rubriku covjek ne mislim na Zabolandjane, jer njihova krv kao da je hladnija od nase. Mozda se sjecate prica o polugoloj djeci na plus jedan, kojima je vruce u jakni?!
I jos samo samo malo...sutra skidam gips. Ne nece mi faliti. Kada bih barem svaki dan uvidio koliko sam sretan sto sam zdrav.
Budite mi dobro, uz stari hrvatski pozdrav... Zdravo!
Post je objavljen 20.02.2012. u 19:09 sati.