Ma vidi ovog parnog broja kako mi se smije u facu, a ja parne brojeve baš ne volim.
Nakon dugog razmišljanja i uranjanja u vlastitu psihu shvatila sam zašto je to tako.
Vjerojatno zato jer se parni brojevi mogu dilit na dva jednaka dila.
A ja recimo mislim da kad se dili, uvik pinkicu mora ostat više onome koji dili.
Jeste li ikad podlilili čokoladu na dva jednaka dila, aj iskreno mi recite? Onako kad pogledamo pošteno, skužimo da ćemo sebi uvik udilit onaj bar za pinkicu, ma za najmanju pinkičicu, veći dio.
To je normalno, ja bar mislim da je, ma sigurna sam da svi to misle, al samo će možda par budala to i priznat.
E upravo zato volim neparne brojeve, jer se uvik mogu podilit pošteno, pola tebi pola meni i još onaj jedan viška onome koji dili. To jest - meni.
Mislim da ne može bit poštenije, jel tako!?
Stoga smatram da su neparni brojevi skroz pošteni, za razliku od parnih koji su licemjerni.
Ma normalno da uopće nisam tila o ovome pričat.
Nego...
Idu mi na živce ljudi koji stalno kukaju.
Da se razumimo, znam i ja sebe uvatit kako nešto kukam i ajmečem, pa mi bude smišno jer to je dio folklora, nije zaozbiljno.
Kad mučim zapravo mi je najteže, niko i ne zna šta mi se mota po glavi.
Al najnevolim ljude koji kukaju da nemaju love, ti ljudi mi se čak i gade i mislim se kako su jadni, pa stisnem zube i brojim do... do dozvoljenog minusa na kartici, dok ne puknem i ne saspem im sve u facu.
Stvarno ti ljudi koji stalno kukaju da nemaju love su tako licemjerni!
Na određeni način, samim svojim kukanjem, daju ti do znanja da ćeš i ovog puta ti bit onaj koji će platit kavu, i svoju i njihovu, da ćeš i ovaj put ti bit onaj koji će morat natočit benzin ako se misliš maknut iz grada, da ćeš upravo ti izvadit zadnju kutiju duvana i podilit je napola.
Odvratno.
Od takvih ljudi triba bižat.
Baš neki dan odem sa jednim svojim prijateljem, baš pravim prijateljem na jednu našu tradicionalnu kavu. I on, ka u uvik u zadnje virme - vadi takujin. Posegnem ka ono i ja za boršom da ne ispadnem muktašica jel, a on samo šta ne skoči na zadnje noge, učinit mot rukom u stilu - neš ti platit kavu! Al zašto, pitam ga ja onako nevino.
Jer uvik kukaš da nemaš love - reče mi on iskreno, bez osuđivanja.
Prijatelj mi je pa znam da njegova rečenica nema nikakve veze sa osudom, nego mi je jednostavno rekao činjenično stanje.
A to je da stalno kukam kako nemam love.
Strašno!
Poražavajuće!!
Budući da sebe ne mogu izbjegavat čak ni da se okrenem tri puta naopako, odlučila sam sebi sve sasut u facu. Uvatila sam se na baketinu! Druge osuđujem, a ja sam još gora!
To je tako luzerski, ljudi koji kukaju, ne trude se nać rješenje i napravit neki ozbiljan plan koji će im pomoć da prebrode krizu nego se zapravo muktare i nabijaju drugima obavezu da krpaju njihove troškove na luksuz.
Jebote, ako nemaš za kavu nemoj ić na nju, sidi doma i vezi goblen!
Znat će oni koji me znaju koliko su teške riči koje ću sad sebi izgovorit:
ma neka mi nepce ne osjeti janjetinu, ikad više, ako zakukam da nemam love
Brrrr sva sam se naježila
Post je objavljen 20.02.2012. u 14:20 sati.