Nekad ne napišem post skoro dva miseca.
Nekad me Luce zove na telefon i bude jako tužna, a kad je pitam šta
joj je, kaže: Ibe ja ne znan na šta bi se igrala. Onda je poželim imat četri godine i ne znat
na šta bi se igrala.
Nekad pogledam dvi sezone 24 sata u pet dana pa cili tjedan iza toga onaj sat
odbrojava u svakom snu kojeg se mogu sitit.
Nekad me uvati panika kad izračunam da sam pogledala
svih osam sezona, a da svaka ima 24 epizode, pa obećam sebi da više nikad
neću zbrajat sate potrošene na gledanje serija jer je to zastrašujuće.
Nekad se bojim bez pravog razloga i čekam da se nešto loše dogodi, a kad se
ništa loše ne dogodi ja zaboravim da sam to mislila.
Nekad se poželim teleportirat u prošlost samo da vidim jel se nešto stvarno dogodilo
ili sam to putem izmislila.
Nekad kažem u sebi, sad ću vidit nekoga ko mi je drag i s
kim ću popit kavu i onda ugledam Danćy i pomislim kako je jaka snaga mojih misli.
Nekad molim Boga da padne snig i on stvarno padne pa se počnem bojati svoje ličnosti.
Nekad kad padne snig nema za kupit kvasca u niti jednom dućanu jer su ga babe pokupovale
za radit kruv.
Nekad kad se to dogodi iden kroz ulicu i razmišljam ko je stvarno ispeka kruv.
Nekad kad padne snig u Vrgorcu nestane kondoma, a ja pomislim kako će se to
loše odrazit na općinu jer oni isplaćuju lovu za svako novorođenče.
Nekad se bojim upalit televiziju jer se plašim da ću vidit sise od Barbare Kolar i opet strahovat da
joj zapravo ne ispadnu.
Nekad moja mater kaže Metazulema (Metuzalem), a ja to napišem na papir koji poslije izgubim
skupa sa drugim njezin izjavama.
Nekad me moja mater sumnjičavo gleda, a ja provedem
pola dana misleći o nekoj opačini iz prošlosti koju je saznala.
Nekad kad idem spavat zamišljam da ronim i plivam, ali onda mi misli odlutaju pa zaboravim more.
Onda mislim unazad kako sam došla do te misli, ali na pola puta odustanem.
Nekad poželim opet imat pasa i smišljam kako bi ga nazvala, ali odlučim da
ću mu dat ime kad ga vidim.
Nekad budem sritna šta mi Ivo Amulić nije susid jer pročitam izjavu neke
gopođe koja ja napisala u oporuci ako umre pod sumnjivim okolnostima da je vjerojatno
on kriv za to.
Nekad (ka večeras) pokupim ideju iz Pamukovog Muzeja nevinosti i ne osjećam
grižnju savjesti zbog toga.
Post je objavljen 19.02.2012. u 23:12 sati.