Jutros sam letila balonom ravno na triglav, jalovec, nešto slovensko i visoko. Imala sam dva problema, jedan je što nisam imala niš za obući, što meni nije smetalo, ali nije bilo dobro za novinare, drugi je što me vjetar nekako nanio iznad mora, a iznad mora se s balonom ne smije letiti, pogotovo ne onako nisko. Bilokakobilo, prije velikog uspona sam, ipak morala sletiti da se obučem i ne letim gola iznad snježnih vrhunaca, i da se ne obrukam pred fotoreporterima kad se pobjednički vratim, pa sam našla neku livadicu na koju mi je džipom neki frend, kojeg poznam samo u snu, donio neku oblekicu. Lipu, novu, svidjelo mi se.
Pa sam odletila. Pejzaži su bili fantastični. Nadmašili sve reklame od Milka čokolade.
Probudila sam se relativno rano. Ranije nego inače. To jer je vani sunce. Sunčan dan ne da spavati kad su u sobi veliki prozori.
I našla sam na internetu još jedan oglas za posao. Osoba za kontakt osoba je, s kojom sam jednom radila, mjesec-dva, koliko je ona već uspjela preživjet u onoj firmi prepunoj mobinga. Eto, da bar jednom imam žniru, ako niš drugo, a ono za pitati kako stojimo s mobingom u toj nekoj, novoj firmi.
Smišna sam si. Tražim posao, ali sve nešto... kao da mogu birati.
Post je objavljen 16.02.2012. u 09:20 sati.