Marketing
Bile koke s neba pale ...
Čitan danas jedan komentar na fejsu, citiran:
„... kolika san ja pegula, da mi pade kamen sa srca, našli bi mi ga na bubrigu...“
Fala lipa, Kate mala, na inspiraciji, jer san se, kad san se potla po ure prista smijat, sitija da nisan njanci riči napisa okad je počelo padat ovo bilo govno. I isto tako, da mi nije ovoga na struju bez duše, bija bi deboto osičen od svita, neka san samo stoipedeset metri od Tuđmanove ceste. Tri dana mi nije njanci novina bila došla ... ča bi bilo da san u Rudine, oli gori u nas poviše groblja?
Gledan i slušan, i ne virujen ... prvi dan, ka ča san već bija i reka, svi su se natjecali ko će luđu sliku i snješka učinit, itat se na Bačvican na picigin, pokrit se sa po litre pa na Rivi se slikat gol do pasa. Bilo je takovi i u Mašogradu, u mudantinan i gojzerican, pa se samo Hajdukovin šalon zamotat, Je li tako, Toma?
Već tamo u ponediljak, kad je nestalo gipsa na Hitnome kirurškome prijemu na Firule, i kad su se iziile i popile sve zalihe doma pa je tribalo poć u butigu, svit se zamislija ...
A onda su krenile optužbe, ko je za ovo kriv? Ka i obično, bar ča se Splita tiče, krivca nije bilo teško nač, a Prvi Osumnjičeni (TM) nije ništa ni učinija da bi odagna sumnje. Vrli spliski poteštat, porijeklon iz Ogorja, i njegova plemenita Seka ... posramili su sve komunističke i novohrvatske demagoge, a mislin da se i Marija Antoaneta okrićala u grebu ka ventilator.
A koju smo Gospu tribali izalazit iz kuće ... a ča gremo na Rivu ... a ovo nan je sve smišno ... daj Bože i dogodine 
Potrajalo bi dosta za prepisat sve monade ča su Braco i Seka prosuli prid nas, uboge kmetove, nenavikle na ovo bilo govno ... i deboto da smo opravdali, čast iznimkan, one ča nas zovedu linčinan. Pa nas još zajebajedu organizirajuć pomoć zametenin Splićaniman ...
... i neka, tako nan i triba, kad smo virovali oniman ča smo is izabrali, ka da ćedu oni sve činit zanamisto nas, ka da će drugi mislit zanamisto nas, ka da će koko drugi zanamisto nas vazest lopatu u ruke i očistit isprid vrat od kuće.
Ali mi smo takovi, gremo iz jednoga u drugi kraj. Kako smo prvi snig svatili nonšalantno, zajebantski, toliko smo ovi drugi svatili priozbiljno ... po buitigan je bila gužva ka prid Božić, nestalo je sve spize ča su jemali po skladištima ... lopate i buce su bile po zlato ... zimske gume su prokurile ka salata na pazaru usrid lita ... i onda nan je posta malo jasniji oni Kerumov smješak, zašto je njemu to bilo sve smišno i zašto bi on volija da padne i dogodine. Po mogućnosti opet u drugi misec, a ne da se spoji sa Božićen, pa da jema dva Božića zanamisto jedan
Ka i uvik, istina je nidir na po puta. Je, ovo je bilo jedan put u sto godin, vjerojatnost OVOLIKOGA sniga u Dalmaciji je otprilike ista ka i vjerojatnost „napada sabljozubih tigrova na Purger Vakuf“, da citiran još jedan komentar Drage sa Fejsa ... ali ni nas vrag ne bi odnija da smo omar vazeli lopatu u ruke. I očistili ono malo isprid svoga portuna.
Neka svak tako učine, velika makinja neka očisti ulicu, odnese skupljeni snig ...
... i onda oni na Firule neće morat brojit koliko je Vlaji i Boduli, a koliko Splićani sa slomivenin ekstremitetima došlo na Hitni kirurški prijem, pa na tome činit godinu dan unaprid kampanju za lokalne izbore.
A tek kad se obavi ono ča se mora obavit, i ono ča niko drugi neće učinit zanamisto vas, onda jema mista i za sve ostale monade i dječje radosti ...
Je, znan ča će sad puno vas reč, lako je meni zvizdit, iz doma, iz teploga. Je, naročito iz teploga, kako san ovi misec na bolovanju, a i ne vozin auto, taman ono ča nisan potrošija na benzin poće mi za struju 
... a mogla bi kome zazvučat i ka jeftina demagogija da bi ja radije iša čistit snig, nego leža/sidija doma, evo već od Nove Godine.
I znate ča, mislite vi ča van je drago, ja znan ča mislin, da ne buden sad prost, jer su mi rekli da ovo znadu pročitat i mala dica 
A nije da se ja ne bi zna i slikovitije izrazit nego sa ovo dvi benigne beside 
Ovo nan je prva zima bez Mehe, da je on ovo doživija, mislin da bi izašli na sridu sveci ča i nimadu ni u najtajnije vatikanske arhive, nima nan ni Željka Didovića, našega staroga prišidenta o Maškar, ne virujen da ne bi i on kojega snješka napravija.
Bog in da pokoj, ali nima meni moga Pape. Uvatija je sedandeset i sedan godišć, i okladija bi se se da ni on u cilomen životu nije jema prilike vidit OVOLIKO sniga ... a meni je ovo prva zima bez njega ...
I još da ne rečen ka šlag ovo moje prisilno mirovanje, jerbo mi je likar „oduzeja“ i pješačku i vozačku dozvolu. Nastavi li ovako još, zamrziću šlag i sve bile kreme 
Gren sutra na pregled, ako ne zakija noćas da se ne more vozit, neću valjda ralicon na Firule. Taman bi mi tribalo da i ja postanen statistička stavka sa kojon se tučedu suprostavljene političke opcije na Firulan i u Splitu. Da se mene pita, sve bi ja nji posla na oni odjel ča je u prizemlju
Kad smo več kod tega, uvik završin ovako, sad sa još sto dodatni razloga ...
Zdravi i veseli bili! 
Update ...
I da ne zaboravin ... sutra je 101. rođendan našega Hajduka ... koliko smo god onda to proslavili OVAKO po Splitu i OVAKO po Mašogradu ... toliko nan je sad muka i volili bi da jemamo ono na ča smo grintali nazad godinu dan da nan ne valja ... i za kraj, samo da citiran jedan grafit sa ST zida ...
Hajduk živi vječno, a vi dok vas ne uvatu ...
A koga? A kad van neču kazat! Zaposlite malo maštu, ako vas nije uvatila ruzina pa da van je zakržlja od ovolike doze fejsa, imejla, interneta, smsa i ostali tekovina modernoga doba ...
Post je objavljen 12.02.2012. u 14:05 sati.