..nema smisla pametovati niti razmišljati što bi bilo da je bilo.
Ponekad mi dođe da onom Petru gore pošaljem kakvo pismo da ti vrijeme za otići još nije bilo.
Ponekad mi dođe da se začudim nad Bogom (ili onom tko odlučuje u tim stvarima) kakve nam "velikane" ostavlja do duboke starosti a kakva nam čuda tako rano oduzima.
Ponekad mi dođe da te opsujem di ti je bila luda glava kad si učinio to što si učinio, sebi i nama koji smo ostali.
Ponekad isto shvatim da sve to nema nekakvog pretjeranog smisla.
I zato dragi rođače sretan ti rođendan gdjegod bio.
Srest ćemo se još, ne sumnjam, haharu jedan.
Post je objavljen 07.02.2012. u 00:14 sati.