Evo sam završio s čišćenjem za danas, zanimljivo je to, nije bitno da li se oslanjam na lijevu ili desnu nogu, uvijek istu kremenadlu osjetim, možda mozak misli da za čišćenje snijega ne treba ravnoteža, pa opterećuje samo jednu stranu ili ja imam neki poremećaj, pojma nemam. Dobro, to je normalno, mora biti malo tog nekog napora, ali ako se izuzmu ti bedovi oko čišćenja, prometa, hladnoće i svega onoga što ometa normalan život, ugođaj je lijep. Ono, sve je kako treba, na kalendaru piše zima i zima je. Sviđa mi se to. Danas mi se išlo u birtiju, pa sam o'šo, nije bilo baš nešto svijeta, nisam ni ja treb'o ić', mog'o sam nešt' korisnije raditi, al' eto, došlo mi. Nisam se baš ni proveo nešto, ono, sramota sjediti za dana u bircuzu, al' eto, bio sam. Ionako sam više večernji tip, ok, jedno, dva, za dana je u redu, al' men' se danas t'eralo kera, kako da kažem, no, brzo me prošla volja. Pa sam oš'o kuć'. I dohvatio se ručka, uh, bio sam k'o termiti, nakon takvog aperitiva, uvijek se natovarim. Zato valja oprezno s tim aperitivima. Uostalom nije svaki dan petak, a petak je dan za metak ili u mom slučaju, za granatiranje, suluda asocijacija, gajba piva me fura na VBR. Strašno. Opet nisam par dana ništa pisao, odem tako petkom malo van, pa mi se subotom ništa ne da. Zadnjih par petaka su mi baš dobri bili, malo prekardašim i dobro, onda budem tjedan dana miran. Prvi mjesec u ovoj godini je gotov, uspio sam biti relativno pristojan, nisam često iš'o van, a počeo sam raditi stvari koje sam dugo odgađao, počastio sam se tečajem na kojem se uči kako se rade mentalne mape, kako se radi na koncentraciji, kako se čita i tako, sada sam mentalac. Ali bilo lako, to je bilo nakon jednog od ovih petaka, a teta voditeljica tečaja je rekla da će biti malo teže onima koji su imali veselu noć, a nakon tog petka mi je trebalo dva dana da dođem k sebi. Ehh, ti petki. Sve mi ovo zvuči bezveze nekako, neozbiljno.
Post je objavljen 06.02.2012. u 22:34 sati.