Neš ti, ka da nan je ovo prvi put ... ko ne viruje, neka pogleda OVOD ...
... samo ča u ono doba nije bilo fejsbuki, brzoga interneta, mobiteli sa kamera, kamer sa mobitelima ... jesan ja pisa blog, ali me je po sela zaradi tega onako malo popriko gledalo
Niman baš običaj ovod mećat citate, ali ovi mirita ... jedan još od pri vengo san iša u vojsku, u godini Mediteranski igara u Splitu, ča je napisa pokojni Miljenko Smoje, za prijatelje Šunje, stari anarkišta, kurbar i pijančina, poznatiji ka Mali Marinko:
... Snig neprestano pada. Ola, ča se namečija! Ovo će nas svi zatrpat! Brže doma, dok je na vrime! Radio-Split daje neprestano upozorenja i obavisti. Dramatično je i slušat. Kosa ti se diže na glavi. Upozoravadu se građani da šta manje koristidu ulice.
To, dakle, jema bit da doma stojidu. Upozoravadu se i vozači da ne vozu. Potrebna je zimska oprema. Teška vozila nikako po gradu. Protrnija san od straja. Ako kamioni ne smidu saobraćat, kako će teć opskrba, ko će nan dat spize?
"Doć će bome, vaporima", siti se moja žena. Koja je prednost na more živit, nikako ne moš bit odsičen od svita. Javlja se priko radija i civilna zaštita. Ajme, ovo je ka rat. ...
I kad san to pokupija i meknija na Fejs, najboji komentar ča san dobija je bija od Ivone, jedne Gomiliške ča se u ta doba još ni bila ni rodila:
„Oli se ča prominilo u Splitu odonda? More bit samo da u cilomen gradu jema dvi-tri lopate više“
Ajde, bar nas nije snig iznenadija. Odnosno, nije iznenadija zimsku službu, ali zato je „Promet“ koji još zar ne vozi jer, zamislite, nimadu ne lance, nego njanci zimske gume. Zašto je snig „dičja radost“?
Zato ča mu se jedino dica radujedu. Nima škole ... nima ispiti na fakultetima. A svima ostalima ajme! Lipo nas je svitova naš narodni tribun, pardon, zastupnik u Saboru, rečeni diretur spliske bolnice, da ne dolazimo na preglede, da neće niko umrit dok se ne rastopi snig. A mi jadni mislili da su Braco & Seka vodeći intelektualci u Najluđemu Gradu Na Svitu (TM)
Sad bi već bilo pomalo i dosta. Samo, ča jema bit da ne namjerava fermat padat. Splićani činidu monade oko skijaša na Rivi. A mi u Mašogradu smo to odradili još daleke 2005. godine ...
A sad se još i natječedu ko će učinit najluđu sliku ... ajme ča će se napunit plućni odjel ove dane, a ne samo ortopedija
Photo: dalmacianews
Photo: Tom Dubravec
Ja se smrznen kad pogledan ove slike ...brrrrr!
Čujen na „Radio Dalmaciji“ da je i bob-reprezentacija iz Splita napokon došla na svoje, iznili su bob iz garaže da se dica slikajedu na njemu, i uspili su odolit napastima i skandiranjima okupljenog pučanstva da se spustidu niz Vukovarsku ulicu
Jutros me je Vinka probudila najranije, jedva san je razumija ča urla: Snig, pa je snig!!!!!
Pa kasnije još veće veselje kad je čula da nima škole radi sniga. Malo je nos pa doli kad smo jon rekli da onda nima danas ni na judo ... ali i to je brzo zaboravila kad su se Zakonita i ona izašle vanka grudat.
Prvi utisci su se malo slegli, sad mi dolazidu one dvi moje, Vinka i Zakonita, svako malo povirit na kompjuter koja je temperatura i oće li bit još sniga. Čak je i Vinka nacrtala „Snježni dan“, pa mi je napokon jasno zašto je iskala da jon dan plavoga papira.
„A tata, kako će se snig vidit na bilomen papiru?“
Malo krede, malo flomastera i to je to ...
Nadan se da će limari, ortopedi, hitna pomoć i ostale službe jemat ča manje posla ...
Zdravi i veseli bili!
P.S. Niki organiziraju ad-hoc natječaje za najluđu sliku, ča san van već i kaza ... a maloprije san pročita sa natječaja za najluđi status na fejsu:
"Evo je pa snig u nas, ali nikad neće past more u Zagrebu"
Zna san da pri oli posli i ovo mora završit na Derbi