Treba ovaj smećarski blog pisat svaki dan, nije ni čudo da sam ovoliko krme kad mi teško tri slova napisati...ali nisu to samo tri slova, nego se nakupi trideset i tri i još moraju imat nekog smisla, a malo, malo, pa napravim neki kretenluk i onda mi bude muka od samog sebe, pa mi se ništa ne piše...kažu da treba stajat iza svojih djela, a ja em baš nemam nekih djela za pohvalit se, em sve što napravim moram nekako objašnjavati...dosta mi je svega. Već neko vrijeme mi se mota po glavi ideja da uzmem jedan dan da ništa ne jedem, ono, malo da se organizam iščisti, ali za to bi vjerojatno trebao ostati u krevetu cijeli dan ...u bočnom položaju. Ili tako nešto. Dan počinje buđenjem i naravno doručkom, jutros sam krenuo pojesti lakši doručak, pa sam uzeo neku paštetu od tune, bila je dobra, ali sam narezao luka da malo popravim doživljaj, pašteta je fasovala i naravno, lagana hrana, vani hladno, morao sam otvoriti još jednu konzervicu, ovaj put tuna komadići, opet malo luka i to je bilo ok. Nezgodan moment je taj što moraš s ljudima pričati poslije takvog doručka. Za ručak makaronci s brokulama i gljivama, nisam pretjerivao, a za večeru suho voće. Ovako sad kad gledam dan je ipak bio lakši, bar u tom nekom prehrambenom smislu.
Post je objavljen 01.02.2012. u 23:28 sati.