Kad je počeja cili ovi šušur okolo knjige, mislila san da to neće bit posebno naporno i da ću ja to sve odradit s livon rukon. Ma je, kako ti kupus. Nevjerojatno je kako čovik uleti u bubanj, kako se izgubi u svemu tome. Dobro, moju situaciju pogoršava činjenica da san ja izgubljena u vrimenu i prostoru i inače.
Počelo je tako šta je sve više judi krenilo smenon zakazivat sastanke i razgovore i intervjue, šta usmene šta pismene. U jednom momentu san svatila da gubin kontrolu nad svime time, da više ne znan ni s kim, ni kad, ni di, ni zašto san se dogovorila.
Jutros na primjer me zvalo sa radijo Trogira da bi li ja dala izjavu. Izjave san naučila davat, dobar dan hvala šta ste došli, dobardan hvala šta ste me pozvali, kako van kupus, pardon, kako van knjiga, pozdrav slušateljima, hvala mami i tati, Hajduk živi vječno, da, sve je krenilo sa bloga, ne, ne znan kad će druga knjiga, dramatcka stanka, ali već san je počela pisat, misterijozni uzdah, i to je to. Ali jutros kad su me ovi zvali nisan još bila popila kavu, a sinoć poslin promocije se degustiralo kod mog brata vino sa Lastova. Ubijte me ako se sićan šta san izjavila za taj radijo. Ali san bar mirna, sigurno me neće više nikad zvat da dajen izjave. Možda me i tuže, ko zna.
U svakon slučaju, da se vratin na šušur. Počela su kašnjenja, panika, izvinjavanja, ovo ono...i tako mi je jedan dan neko savjetova da ili nabavin pijara ili rokovnik di ću sve zapisivat. Pošto za pijara neman para, odlučila san se za rokovnik. Mrtva ozbijna san kupila lipi debeli rokovnik sa datumiman i svime šta triba, i krenila zapisivat sve dnevne obaveze.
To je izgledalo otprilike ovako:
08.00 - kupit spizu
09.00 - zavrtit mašinu robe
12.00 - javit se na taj i taj radio
14.00 - objasnit malome da će ručak kasnit jedno sedan dana
15.30 - sastanak sa judima koji sudjeluju na promociji
16.00 - intervju za te i te novine
17.00 - sastanak sa drugim judima koji sudjeluju u promociji
18.00 - izvadit iz kese spizu koju san kupila u 08.00
19.00 - objasnit malome da će kasnit i večera
20.00 - objasnit malome da nema ništa loše u naručivanju pizze svaki drugi dan
21.00 - zvat bivšeg muža i pitat ga bi li primija malog kod sebe na hranu jedno petnajst sljedećih godina dok ja ne steknen financijske osnove za zapošljavanje kućne pomoćnice
22.00 - rastrit robu šta san je oprala u 09.00 ujutro
23.00 - sutra ujutro opet povirit u rokovnik
Sljedeći dan, zapisano na računu iz dućana:
08.00 - izgubila rokovnik, kupit novi.
Tako san odustala od rokovnika, jer mi je višesatno traženje istoga po kući samo postala jedna obaveza više, i prepustila se intuiciji. A intuicija mi je govorila da se moj, i inače kaotični dnevni ritam, zakonplicira do krajnjih granica.
Pola judi koje san tribala zvat na promociju nisan stigla njanci nazvat. Pola onih kojima san tribala odgovorit na mail više ne pričaju smenon. Naime, dnevno san dobijala jedno dvi iljade tristašezdeset osan mailova. Uvatila me panika, neki ljudi su se ljutili, a ja san se pritvorila u hodajuće "Izvinjavan se, ispričavan se, izvinjavan se, ispričavan se".
Tako da san sad shvatila kako to čovik postane "uobraženi selebriti". Tako šta nema mogućnost klonirat se, a niti zaposlit jude da mu rješavaju, dogovaraju i podsjećaju ga na sve šta triba obavit. Sve u svemu, vrlo brzo san se zaželila anonimnosti, koliko god san prije volila komunicirat i laprdat.
Osim toga, ja mislin da čovik triba zahvalit svakome ko mu na fejzbuku recimo čestita na knjizi. A na fejzbuku iman na listi 1212 ljudi. Pa ti odgovaraj na čestitke. A drago mi kad mi neko čestita, i drago mi zahvalit, ali na kraju san počela provodit nekoliko sati dnevno samo zahvaljujući na čestitkama, a drugu polovicu dana ispričavajući se onima kojima zbog zahvaljivanja onima prvima nisan stigla odgovorit na mail ili na sms ili na telefonski poziv. I svaki dan pomislin "Aj, još ovo ili ono da obavin, pa ću se malo smirit i odanit." Moš mislit. Kako je rekla Gustirna, zakotrljala se kugla sniga i samo raste. I raste, i raste, i sve mi se čini da će me zgnječit.
Ipak, bar je ova splitska promocija iza mene, pa mi se čini da ipak mogu malo stat, uzet zraka. Zato me evo na blogu, napokon. Ka da san se vratila doma.
Aj, poslin ću o promociji, ne mogu sve odjedanput, puno mi je.
Post je objavljen 26.01.2012. u 20:29 sati.