Marketing
VELA LUKA, MORE, TI
Downtown sightseeing, ali u pravom društvu! U društvu moje velaluške drugarice koja sada ovdje stanuje i koja ima originalni luški naglasak.
Susrele smo se s kutijama koje je projektirala Kazuyo Sejima! Kakav muzej! Moraš potpisati A4 papir za korištenje svih muzejskih instalacija na vlastitu odgovornost. Ako hoćeš posuditi naočari za naopako gledanje, moraš ostaviti kreditnu karticu. Ukoliko se naočari oštete, obračunat će ti 1.500 dolara i netom ih dernuti s kartice. Otkačila sam naočari bez ikakvog razmišljanja.
Jedan kat je zatvoren, jedan kat je prazan; ostalo je uglavnom Carsten Höller. Spustile smo se toboganom i zabile glavu u akvarij. Glava u akvariju je zgodan koncept, al' je akvarij mali, plus se vide neke cijevi tako da ništa od doživljaja. Iako sa ceste izgleda veseo presjek - nije; tj. veseli presjek iznutra nije doživljiv. Osim toga, iz nekog razloga šlicevi kroz koje bi trebalo ići svjetlo ne ferceraju.
Prada! To je onaj interijer kojeg je projektirao Rem Koolhaas.
Najprije ponešto o robi. U izlogu su roza i narančaste žakete sa zakovicama i zlatnim štraftama tako da u prvi mah nisam prepoznala dućan. Kakav izlog, takva i ponuda unutra tako da nikakav pazar nisam napravila, a jako sam htjela.
Kaže Luška: "Fale mu po tri prsta u fugama od pločic." I jest, zanatski dosta traljavo je izveden. Osim toga, izderao se i izraubao. To je vjerojatno zato što dolazi puno arhitektića vidjeti čuveni interijer, puno više nego američkih baba koje bi kupovale i nosile ove debilne krpaturiće. Dućan ima isti problem kao Pompidou - najveći dio featuresa rečenog interijera se ne koristi, pa utoliko nije ni zabavan.
Na kraju smo ostinule šetajuć se Battery Parkom. Ah, tu se svojedobno zaljubih u Brucea Willisa, ne spominjem se više u kojem filmu. Oslonio se na ogradu i blejao nekud u daljinu.
(naletila sam na downtown club - tu sam momentalno poskočila od srećice)
Post je objavljen 21.01.2012. u 01:57 sati.