Marketing
Odiseja 2011.
Odisej Parčina, sin jedinac uglednog vulkanizera s Kocunara, bija je bistar i naočit momak, ali lin za popizdit. Jedva je uspija skrpat nešto škole, kroz osnovnu se šverca na račun tete nastavnice biologije, a za vrime epopeje kroz srednju tehničku, Odisejeva je mater praktički mukte frizirala tri kvarta zbornice, podvornika Miju i čistačicu Lucu.
Kad je nakon puno peripetija i trajnih ondulacija konačno doša do svjedodžbe montera PTT uređaja, otac je platija misu zahvalnicu u Gospe od sedam žalosti.
Odisej je već u dvadesetima kompletira popis svojih ljubavi - Torcida, bila boja i Penelopa, cura za kojom je ludija još od koncerta Daleke obale na Zvončacu, one srpanjske noći kad je Hrvatska satrala Njemačku na svjetskom prvenstvu u balunu.
Penelopa Marić bila je totalna suprotnost Odiseju. Spretna ka lasica, tajanstvena ka sredozemna medvjedica, ozbiljna ka pas u jedrilici, u zlato je pretvarala sve čega bi se dotakla. Bodulski geni su odredili da svaku kunu privrne pet puta prije nego šta je potroši.
Od pokojnoga ćaće naslijedila je velik dio Malog Drvenika i srčano se borila da joj parcele prenamjene iz zelenih u građevinsku, oli barenko turističku zonu.
Zato se bacila u politiku, upisala u HDZ i uskoro postala vijećnik gradskog kotara Pujanke. Malo kome je bilo jasno šta je to ozbiljna Penelopa pronašla u Odiseju koji je bija više onako trči-laži, ali ljubav je cvala poput đirana u pitaru od terakote.
Kad je stari vulkanizer timbra jednosmjernu kartu za Lovrinac, Odisej je ka pravi sin preuzeja obiteljski posal i izdrža čak sedam miseci. Ima je on puno lipih zamisli, ali je brzo zaključija kako su mirisi lipila i vječito šporke ruke od probušenih bujela prevelika jebada za te šolde. Zato je prostor vulkanizerske radnje iznajmija braći Mangi koji su tu uredili auto-praonicu.
On je lipo ubira najamninu i još je ima vrimena putovat na sva gostovanja Hajduka.
Stariji brat Aga Manga dositija se kolosalne ideje i za perače angažira redom mlade zgodne cure koje su od pranja auta znale učinit pravi mirakul, a pogotovo kad su zaposlili Helenu s Trstenika, najlipšu curu splitsko-dalmatinske županije. Mini Manga je već prvog jutra bacija oko na Helenu i svima da do znanja - bit će moja!
Idila je trajala sve dok se u praonici nije pojavija neki buzdo sa Porscheom Cayennom registarskih oznaka ZG-111-HP. Čim je ugleda lipu Helenu, načisto je pomanita. Nije čeka ni trena nego joj je uručija svoju vizitku i slatkim ričima uvjerija neka se smista ostavi spužve i auto-šampona i kako je u Zagrebu čeka karijera vrhunskog top- modela.
Ispostavilo se da je to bija Hrvoje Prskalo, poznati estradno-sportski menadžer, siva eminencija svih metropolitanskih evenata. On će sve sredit, nać joj stan, angažman, organizirat piktorijale i editorijale. I ne lezi vraže, dok su Odisej i braća Manga urlali na sjevernoj tribini poljudske školjke na utakmici kontra Slaven Belupa koja je, uzgred budi rečeno, završila sa jedan jedan, Helena je skupila kufere, poljubila mater i odlepršala za Zagreb.
Kad su braća Manga saznala za Helenin bijeg, zatražili su izvanrednu sjednicu svih ogranaka Torcide od Dugog Rata do Kaštel Kambelovca. Lako za Helenu, ima takvih po Splitu koliko oš, al je njima povrijeđena čast i oskrvnut ugled, a to niti jedan čovik koji drži do sebe ne smi dozvolit a kamo li će braća Manga. Zgodno se poklopilo da se upravo slijedećeg vikenda u Zagrebu triba odigrat 863. superderbi zagrebačkih modrih i splitskih bilih. Istina da je Dinamo biža Hajduku 27 bodova i da je prvenstvo bilo riješeno još lani u lito, al dat će oni Purgerima po pički, neće ni znat šta ih je snašlo...
I dok se na sastanku svih ogranaka Torcide orilo od ratničkih pokliča, diga se Odisej i stentano iznija svoj prijedlog.
Alo ekipa, pandurija već zna da ćemo mi doć i pokušat napravit tarapanu.
Slušajte šta ću vam reć. Svi smo svjesni da je Hajduk u kurcu i da će Dinamo opet bit prvak. Mi tu ne možemo ništa prominit. Zato ćemo ka znak dobre volje, darovat Bad Blue Boysima jedan kombi.
Kombi!? - povikali su svi začuđeno u jedan glas.
E kombi, kombi. Zamislite kakvoga će to imat odjeka. Torcida daruje BBB kombi kojim će oni putovat na utakmice širom Hrvatske i Europe.
Majkemi, ti si ciknija - obratija se Odiseju predstavnik Torcide Neslanovac.
Ma ništa vi ne razumite. Nas trojica ćemo organizirat sastanak sa čelnicima Boysa, otić ćemo u Zagreb s kombijem od renta-a-cara i svečano im ga uručit.
Ponudit ćemo im neka naprave jedan đir, naravski s našim šoferom. I onda ćemo doli negdi na Žitnjaku napravit sačekušu, izbacit Boyse iz kombija i dobro ih nabaketat da ih ni mila mater neće pripoznat!
Jebate, šta si pametan!
I stvarno, kako god je Odisej predložija tako se i dogodilo. Vijest da Torcida poklanja kombi BBB-ovcima odjeknula je u svim medijima, deseci novinara i TV ekipa okupili su se na svečanoj dodijeli ključeva, a večer ranije Hloverka je imala na HRT specijalnu emisiju u čast povijesne pomirbe južnih i sjevernih Hrvata.
Ali, ostvarilo se i to da je tridesetak gnjevnih Torcidaša nabubalo sedam najistaknutijih predstavnika Boysa i to usrid Zagreba.
Policija je istoga trena izdala uhidbeni nalog za privođenje Odiseja Parčine ka glavnog stratega operacije.
Mini Manga mu je reka - biži priko grane, u Bosnu, evo ti adresa moje tete u Tuzli - njoj se javi. Posli ćemo se čut!
Odisej nikad nije shvatija kako je uspija neopazice proć most priko Save, ali je dobro zapamtija kako je tri dana glavinja po Bosni, gladan, žedan i nenaspavan. U takujinu je ima 980 kuna, 320 eura i zgužvani komadić papira na kojemu je pisalo Majda Kavgić, ulica Maše Selimović broj 10 Tuzla
A u pizdu materinu, pomislija ja Odisej, koja je to Maša Selimović, jel to ona košarkašica šta je imala dva metra? Ma nije, ona se nekako drugačije zvala...
Četvrtog dana Odisej se konačno dočepa Tuzle i adrese koju je svo vrime bijega ponavlja ka molitvu prije sna. Bojažljivo je pokuca na vrata.
Ugledavši neznanca na kućnom pragu, teta Majda je tek neznatno otškrinula vrata i upitno pogledala.
Dddobar dan, jjja sam Odisej, jel vam se Mini Manga već javija?
Ne!
Ali... ja sam Odisej Parčina, njegov prika!
Mladiću, možete biti i Odisej i Heraklo i Bill Clinton i sveti otac Papa, ali meni je već na vrh glave prijatelja mojih nećaka koji svako toliko banu na ovaj prag - zbogom - i zalupi vrata Odiseju pred nosom.
Odisej je tu noć prespava u garderobi na željezničkom kolodvoru da bi se već slijedećeg jutra ukrca na vlak za Sarajevo. Zapravo, nije ni zna u kojem smjeru ide njegov vlak, bilo mu je samo važno da zametne trag.
U Sarajevu je dobra dva miseca igra džepni biljar, upoznava grad i sve je bilo dobro dok nije ponestalo love. Prvi put u životu mora je pronać neki posal. Od zadnjeg sitniša šta mu se zadrža u gaćama kupija je burek u jednoj musavoj pekari na čijim je vratima pisalo – TRAŽIMO POMOĆNOG RADNIKA!
Njegov dalmatinski naglasak strašno se svidija prodavačici koja ga je preporučila gazdi, nekom jednookom Faruku iz Goražda koji se nakon završetka rata doselija u Sarajevo. U šest miseci koliko je radija u pekari, Odisej se satra od posla, prinija je na svojim leđima toliko vrića brašna da je komodno moga izgradit branu za hidroelektranu, ali je opet prima kakvu-takvu plaću, a uz to je svakog dana u pekari ima iće i piće. Gušta je ka prasac u pitama zeljanicama, krumpirušama, čak se navika i na jogurt, da bi ga jedno jutro u po zalogaja iznenadila policija. Objasnija im je da su mu dokumenti ostali u jaketi i neka ga pričekaju samo čas, da ode po njih. Kad se taj "samo čas" rastega u desetak minuta, Odisej je već bija na izlazu iz grada.
Sutradan se probudija u Jajcu. Opet je bija bez love, bez ičega, vrluda je u biloj pekarskoj uniformi po obali Plivskog jezera i pokušava sebe uvjerit kako bi najbolje bilo predat se.
Iz tog razmišljanja prenila ga je dernjava konobarice s terase obližnjeg motela: Ajde bolan šta čekaš, ulazi u kuhinju, evo ti ćevapi, tu su ti somuni, ćumur, radi brate nešto!
Ali...
Vid'ga, prvi radni dan, a on dangubi kraj jezera, tjah!
Nije se Odisej uspija ni okrenit dvaput oko sebe, već je posta pravi ćevabdžija, vrlo cijenjen i poštovan u Jajcu i okolici. Posebno se zbližija s konobaricom Kirkom, udovicom palog hranitelja koja mu je velikodušno ponudila smještaj.
Ne bi Odisej nikad ni izaša iz Jajca da se početkom lita nije zaželija mora. Jebeš ti ovo sve, i ćevape i somune i Kirkine draži, oću more, oću mole, oću srdelu, oću galebove...
Skupija je prnje i zaprašija put Neuma di je cilo lito tuka prstace. Od suvog i meškinjastog momka kakvi je bija, razvija se u kus čovika. S prstacima je već namlatija lipu lovu, ali ga je počela mučit nostalgija.
Za to vrime, Penelopa je lipo razvila svoj biznis. Prodala je neke parcele na Drveniku, investirala u stambeni objekat na Bilankuši, tri stana prodala, dva iznajmila, bila je puna love ka sipa crnila. Otvorila je profil na Fejsu i već nakon tri dana imala 108 prijatelja. Sve muški, sve neoženjeni. Inbox joj je puca od poziva na kavu, svaki njezin status bija je popraćen urnebesnim odobravanjem, a kad je zalipila pet slika sa krizme male Mie kojoj je bila kuma, došlo je i do žestokog nadmetanja među njezinim prijateljima. Godila je Penelopi ta pažnja ali je ipak čeznula za onom svojom nesrićom od koje eto skoro već dvi godine nije čula ni traga ni glasa...
Došla je i Nova Godina 2011. Odisej se povuka iz Neuma u Tribić, selo blizu Livna. Privukli su ga mirisi male obiteljske sirane. I tu se pokaza ka vrstan radnik, pomaga je gonit ovce na pašu, donosit sijeno kravama, a bome se nagušta Livanjskog sira. Ali iz dana u dan, njegova čežnja za Splitom i Penelopom bila je sve snažnija. A približava se i 13, veljače, stoti rođendan Hajduka, kako to može proć bez njega?
Jednog nedjeljnog jutra, u Tribić je banila skupina od pedesetak planinara HPD Mosor. Smišni neki ljudi, u šarenim jaketama i štapima u rukama,lajavi, veseli. Kažu, popet će se priko sjeverne strane Kamešnice do Kurtegića dolca pa će odatle u Gljev. Tamo će ih čekat autobus koji će ih vratit u Split...
Onda se nećete vraćat priko Kamenskoga? - iznenađen je bija Odisej.
Ma kakvi, dogovorili smo se s graničnom policijom, idemo pješke priko planine.
Čim je kolona planinara zamakla iza zadnjih tribićkih livada, Odisej je sve ka da neće pohita za njima. Brzo je sustiga one najsporije i uvuka se u vijugavu zmiju od flisa i gojzerica. Niko ga ništa nije pita jer su uspinjući se snježnim obroncima Kamešnice svi disali na škrge i niko nije moga beknit ni aaaaa.
Tek su u planinarskom skloništu u Kurtegića docu malo došlo sebi. Izvadili iz ruksaka pustu spizu, pršut, sir, kobasice, vino, pivo, travaricu, orahovicu! Odisej nije moga zamislit među kakve se to pijančine uvalija. Prema ovima, njegovi su torcidaši slaka vodica. Uglavnom, prid sami mrak trijumfalno su ušli u Gljev, odatle u Sinj, a potom u Split. Odisej se vratija u svoj grad nakon skoro dvi i po godine lutanja. Najprije je iša vidit staru mater koja je deboto afanala kad ga je ugledala. A sinko moj, već sam te stoput oplakala - ridala je stara majka -a susidi su već počeli lupat po vratima bojeći se da joj se bidnoj nešto strašno dogodilo.
Muči majko, dovuć ćeš nam policiju na vrata. Ma koju policiju sinko moj, pa jel ti znaš da je tvoj slučaj odavna uša u zastaru. Rodijak Evelin sve sredija.
Pa šta mi niste javili?
A ko je zna di si?
Jedva je dočeka jutro. Pričeka je sedam i kvarat, a onda odlučija nazvat.
Javila se automatska sekretarica. Dobili ste Penelopu Marić, trenutno nisam u mogućnosti javiti se. Ostavite poruku nakon zvučnog signala piiiiiiiiiii. Tija joj je reć nešto lipo, nešto poetično, ali jednostavno - iz njega nije mogla izać ni jedna jedina rič. Zatim je otrča do njezinog stana na sedmom katu zgrade u ulici Ive Tijardovića, pozvonija na vrata - ali niko ih nije otvorija.
Sav jadan i čemeran, smoga je tek toliko snage da pritisne botun sa strelicom i pozove lift. Čelične sajle koje su podizale metalnu škatulu vapile su za dezodoransom WD-40. Činilo mu se da se taj jebeni lift nikad neće uspit dovuć do sedmog kata. A onda je ipak doša. Otvorila su se vrata.
Na vratima Penelopa. Iz škartoca u desnoj ruci proviruju banane i naranče. Ispod livog pazuha kukuruzni francuz govori ruke u vis! U grlu njok, u očima iznenađenje. Potekla suza pa druga pa treća. Škartoc se raspa. Rasule se banane i naranče po hodniku. Otključala je vrata svoga stana, pokupila svo voće, francuza odložila na stol, zagrlila zblesanoga Odiseja, gricnula ga za uvo i sritno prošaptala - PIZDO!
Post je objavljen 13.01.2012. u 18:00 sati.