Svi kojima je, bez obzira na objektivne okolnosti slavlja, ovih praznicnih dana raspolozenje bilo mracno i mrzovoljno, pozitivni znak su mogli naci u lepom suncanom vremenu, koje je bolje od kise, a deci je pak manje lepo od snezne nove godine…
Nova godina, Bozic, cestitke i pregrst zelja. Neke su duhovite, prigodne, lepe i umerene, a neke vremenom postaju izlizane, tipske, stereotipne. Tako zelje za srecu, radost, ljubav, novac i dug zivot, gube tezinu saosecaja, duha, a slanjem sms porukom, one gube i onu radosno drhtavu neposrednost i iskrenost. Ponekad su i pomalo apsurdne.
Naravno, ne zelim traziti smisla tamo gde se ne ocekuje i ne zelim izloziti podsmehu navike i rituale, ali imam osecaj kao da je isparila ona iskonska komponenta u toj vrsti ljudske komunikacije, zelje su banalizovane do krajnjih granica. Bez otpora se utapamo u skrupule i klisee. A jedino su mi mladi ljudi vesnik zdravog razuma, u svemu pa i u tim dnevnim stereotipima… kad na ulici kamerom beleze njihove zelje, cuje se razlika, nemaju istu intonaciju, manje su konvencionalne i skoro sve su licne prirode (da zavrsi fakultet, da se ozeni ili uda), sto opet znaci da su uopstene zelje samo provizorijum, na koji se vise niko ne trza, ne uzima za ozbiljno.
Da li su nam zelje onakve kakvi smo mi ?
Prosle godine, u vreme novogodisnjeg slavlja, kruzila je sms poruka koja, pored puno para, zeli isto toliko srece, naglasavajuci da su oni nesrecnici na Titaniku imali dovoljno novaca ali ne i srece, kad su se nasli na tom brodu u tom momentu.
Ove godine kruzi sms poruka koja je u skladu sa svetskom i domacom krizom, i u kojoj se pored cestitke i zelje za novu 2012. godinu, cestita jos i rodjendan, Uskrs, 1.maj, zeli se lep provod na odmoru i lepa crna boja na morskom suncu, ali se zeli i srecna Nova 2013. godina, ako se kriza produzi, sa cistom namerom da se u buducnosti ustedi na slanju sms poruka.
Da li zbog mojih godina ili iz nekog drugog razloga, ove godine mi je najvise parala usi ona stara, stereotipna zelja ’Doziveo sto godina’. Ne mogu ne primetiti da je to ipak fenomenalna zelja, ali sa prilicno banalnosti u svojoj sustini. Cak ako se to pozeli nekoj babi, koja ima realnu mogucnost za ostvarenje tog fenomena, ova zelja mi je ipak malo besmislena, jer mislim da svaka zelja treba biti prilagodjena svima, da nije iskljuciva ili restriktivna (osim mozda mirno more pomorcima), a ova zelja ’za sto godina’ kao da je prigodna samo onima koji iza sebe imaju vec preko devedeset godina. Mislim da sam u pravu ! Dakle, u noci kad se ispracala stara i docekivala nova godina, rodjene su tri bebe, ciji plac izaziva dovoljno radosti i neznosti, a pritom predstavlja i njihovu prvu borbu u zivotu, pa mi je u njihovom slucaju potpuno banalizovana i besmislena ta zelja i nadanje za zivot od sto godina.
Ustvari, mozda mi nedostaje romantike ali mi je ipak prigodnija i logicnija zelja ’Puno zdravlja’, jer pored logike i dovoljno realnosti, ukljucuje isti cilj, zelju i nameru. Ako ima zdravlja ima i dugog zivota, ako nema zdravlja, mnogo toga postaje nevazno i besmisleno pa i dug zivot. Ali opet… bukvalno ’samo zdravlje’ je takodje zaista besmisleni zivotni minimum. A zdravlje bez srece ?! Opet samo sreca…. e dosta je. Al’ ne mogu se ne setiti jedne pijane, kafansko-muske postapalice, koja kaze : ’Bolje se roditi bez k…ca nego bez srece, jer ako ima srece i k…c ce veliki porasti’, i u tom izboru je pametno, bar mi tako zvuci, izabrati samo srecu !
Dakle, svima, zauvek, sve najbolje, sve najlepse… eto mene konvencionalnog.
Post je objavljen 09.01.2012. u 16:27 sati.