Rest in peace
počivao u miru
Dolazim na Zavod, nosim liječničku potvrdu sa šifrom bolesti, i doznaku.
Za taj jedan dan koji sam morao preležati jer mi je bilo jako jako loše.
Oni sami sebi kroje radno vrijeme, isplate si dnevnice za nedolaske na posao, a ja sam morao po doznaku za ovaj jedan dan. Nema problema.
Pio sam Klavocin 1000mg pa kad nije pomogao pio sam Sumamed.
Ali morao sam mirovati.
Sve što sam radio na faksu mogao sam slobodno raditi od kuće. A operacija koljena koja je slijedila podrazumijevala je rad na laptopu u bolnici i iz doma do oporavka. Prazan hod nije postojao u mom planu. Zato sam operaciju dogovorio sa doktorom da bude u rujnu, kada neću imati posla sa studentima. Eto. Nije moglo korektnije od mene.
Dođem dakle na Zvod sa doznakom, nosim je direktno predstojnici. U biti to je bilo ništa drugo nego suočavanje da znam šta dalje. Ali da i oni znaju na čemu su sa mnom.Jeli to moglo korektnije?
Predstojnica me izrogačenih očiju napala sa pjenom na ustima, mahanjem prstom prema meni. Optužbe su bile u vidu pitanja da znam li ja tko je ona a tko sam ja? Znam li ja da ona drži moju sudbinu rada na faksu u rukama? Da je ona starija od mene. Onda je uzela papir sa isprintanim mailom koji sam joj poslao i rekla ovako: (pardon , nije rekla, derala se iz petnih žila čitavo vrijeme, glas je bio u stvari na srednje dok je sve nadoknadila očima), pa kaže...
ona -"Stjepane sad imam na pismeno dokaz", mislim se ja.. "Što imaš?"
ona -"Imam dokaz, ovako se ne razgovara sa starijim"
ja -"Gle, ja tebi sve opraštam, oprosti i ti meni sve što nisam dobro napravio, OK, ispit nisam namjerno preskočio"
ona -"Stjepane, da si stvar odigrao onako kako smo se dogovorili jesen bi ti bila potpuno drugačija. Ovo ti je zadnji razgovor sa mnom, do kraja godine uopće ne moraš dolaziti na posao, ali od Nove Godine više nisi tu"
(Za novu godinu mi ističe ugovor, do kraja ugovora sam trebao doktorirati za produžetak. A odigravanje dogovorenog? Ronjenje? Ja zaboravio na to. Pa imam zaruke i ženidbu...)
ja -"Šta Vi mislite? Da ću se ja vama ulizivati za doktorat? To možete zaboraviti."
ona -"NE GOVORI VIŠE NIŠTA"
ja -"Šta, ja nemam pravo glasa?"
ona -"NE-NEMAŠ"
ja -"Evo, pa vidite sami da sam u pravu sve što sam vam poslao u mailu. Vama Vaš ego ne da da ja dođem do riječi. Vi ste ti u kojem je problem, ne..."
ona -"TIŠIIINAAAAA !!!!
DA NISI VIŠE RIJEČI IZUSTIO,
JEDNE JEDINE RIJEČI VIŠE !!!!
JELI JASNO ????
IZLAZI VAN !!! IZLAZI VAN OVAJ ČAS !!!!!!!!!"
Nakon svega je počela opet spominjat moju ženu i roditelje. U stilu kolikI sam ja (po visini) i da kako me nije sramota????
Mirno sam joj zabranio da se više ikad upetljava u moj odnos sa ženom i s roditeljima.
Pišući magisterij dao sam previše privatnog, očito grabeći vrijeme za postići taj magisterij, i sad je bilo dosta.
Ja sam podvukao crtu pred svim privatnim stvarima, ona je zauzvrat nacrtala križić preko mene. Vježbala je moć. Pogrešnu moć...
Sustav joj je to omogućio...
Zadnje riječi su joj bile:
"Stjepane, ja znam bit jaaaako zla, i to dobro znaju svi koji su mi stali na žulj. Dobro pazi! O ovome više nikome nećeš ni riječi reći, inače ćeš okusit kako zla znam biti. O ovome više nećeš izustiti. A sad (marš?) van."
Post je objavljen 07.01.2012. u 00:09 sati.