Marketing
...Stavljam osmijeh na lice, flaster na srce...
Nije me dugo bilo, stvarno dugo. Nisam ni mislila da ću više pisati, ali evo mene opet.
Evo mene i moje poremečene glave, blago vama.
Dosta mi je, stvarno mi je dosta da svaki dan zbog svog glupog poremečaja ponavljam stvari za koje jednostavno znam da nemaju nikakvog ali baš nikakvog smisla i opet ponavljam neke stvari(tipa gašenje svijetla po par minuta). Znam da moram kod psihijatra, ali nije lako skupiti snage da roditeljima priznam kako 10 godina imam opsesivno kompolzuvni poremečaj, 10 godina a da oni to nisu niti primjetili.
I kaj će mi reć psihijatar?? Sve kaj već znam, znam kojom metodom se može to smanjiti, znam ali pokušaji su bili neuspjeli. Imam osjećaj da kada bi došla kod njega da bi se rasplakala prije nego počnem pričati uopće.
I svi mi govore, mlada si, imaš samo 20 godina, ajde, možeš ti to. Ahhh da…mogu li?? 
A osim toga, veza mi je u krizi, dečko mi je savršen, uvijek je uz mene, a stvarno nije lako biti dečko cure koja ima ovaj poremečaj. On je jedina osoba kojoj baš sve mogu ispričati, iako imam jako dobre prijateljice, ali on me najbolje razumije. I sada, zbog krize pola toga prešutim, i onda počnem plakati. Shvatim kako sam sama, kako nemam niti jednu pravu prijateljicu koja bi me mogla zagrliti i samo me pustiti da plačem na njenom ramenu. Mnogo sam ljudi otjerala od sebe, i sada kada to vidim, tek sada znam koliko bi mi te osobe mogle pomoći, koliko bi mi utjehe pružile.
Najgore je to kaj se ja samo zbo njega i njegove potpore uspijevam donekle boriti, i kaj da radim ako sve između nas završi. Kako da skupim snage i odem kod psihijatra??
htjet ćemo jedno drugom reći, al' proći ćemo jedno kraj drugog kao stranci.
Jedan skrenuti pogled bit će sve što ćemo jedno drugome moći dati. "
Iskreno, znam da se nemam kaj žaliti jer mnogo ljudi ima gore probleme pa se suočavaju sa životom , ali opet svi pomisle ponekad da je baš njima najgore, iako nije.
Ljubomorna sam kada vidim kako se ljudi smiju onako iskreno iz srca. Ja sam zaboravila kako je to smijati se tako, tako jako da te trbuh zaboli i da ti suze krenu od smijeha. A vi?? Da li ste zaboravili smijati se kao i ja??
Ako se niste zaboravili smijati, vjerujete, imate sreće, mnogo sreće.
Post je objavljen 06.01.2012. u 19:39 sati.