Odem kući.
Plan je bio odmorit se mjesec dana i nastavit sa pisanjem doktorata, i maksimalno se bacit u konretan posao na jesen.
Pod jesen se oženit, počinjem živit sa suprugom i tako...To je bio plan.
Kod kuće je počelo kupanje. Kraj srpnja.
Kupam se čitavo jutro, izađem iz vode, vidim 500 poziva (7-8). Propuštenih.
Šefica. Privatni, Službeni, Fiksni sa faksa, Šefica, i tako redom...
Zovem je...reko šta je sad...
"Stjepane ovo da je zadnji put da si mi ovo napravio !!!!!!!!" (Deranje, i to kakvo...)
Mislim se, ajde, optužen sam da sam prevario za ispit (mada nisam varao, bio sam iskren). Jedem sva govna.
Ali šta sad???
Nisam na vrata stavio obavijest da sam na godišnjem. I gospođa predstojnica me napala da mi je student kucao na vrata a nije bilo obavijesti.
I tako su prava maltretiranja zapravo tek počela, a ja sam, valjda toliko iznemogao od svega, ....čisto očekivao samo dobre stvari. Za podmetanja više nisam imao razuma.
Imao sam još sličnih poziva par sljedećih dana i od tada nisam imao stolice bar 15 dana.
Puko sam.
Skroz....
Post je objavljen 06.01.2012. u 18:03 sati.