ima puno postova bez naslova.
Dobra je to ideja, kad imamo priču u glavi, a nedostaje odgovarajući naslov.
I mislim da je mnogima mojih kreativnih radova preko glave, a i praznici, jedi i pij...i toga nam je dosta. radovali se, i naradovali.
Zima se zalaufava, ovde u Beogradu i njegovom predgrađu gde ja živim, prave zime nije ni bilo, a i ne žalim. Nego se bojim, zavejaće nam kasnije prve visibabe, zakasniće nam cveće u baštama i na balkonima.
Moja terasa
i lavanda kod nas cveta
Ja živim u naselju na kraj Zemuna.
Beograd i jeste veliki grad, sa mnogo malih naselja, svako od njih ima svoju dušu.
Moje naselje se zove Zemun Polje. Nalazi se nekako između...između Save i Dunava, između auto puta za Zagreb i auto puta za Novi Sad, između pruge za Zagreb, i dalje na zapad i poljana, a i svuda okolo su poljane, poljana i zelenila ima i između zgrada i kuća. Mirnije je, čistije je, svežije je preko leta.
Procvetaju bašte i poljane, i gajene i divlje ruže, jorgovani, jasmin, lipe, ljubičice pa onda lale, begonije, hortenzije, lavanda, neven, noćne frajle, i pred jesen, hrizanteme.
moja terasa
Miriše nam naselje.
Miriše nekad i na zapršku, na roštilj, mi i te mirise volimo.
Ono što je meni važno, to je da imam dosta materijala za svoje radove od presovanog cveća. Celog proleća, leta i jeseni, šetam po poljanama, berem i presujem, a subotom i nedeljom, na našoj maloj pijaci kupujem buketiće baštenskog cveća, pa malo u vazu, malo na presovanje. A i kad se ispresuje, zadrži miris, divota. Šteta što mi slike više ne mirišu, ali one imaju drugu lepotu.
Ne, nije mi žao da berem cveće. Ostane ga dosta i za prirodne procese, a ja mu ulijem svoju energiju i sačuvam ga za večnost.
Onda tim slikama obradujem drage ljude. I radujem se s njima.
Uživajte!
Ja čekam proleće!
Post je objavljen 05.01.2012. u 17:04 sati.