"Tada Duh odvede Isusa u pustinju da ga napastuje đavao. Postio je 40 dana i 40 noći i, na kraju, ogladnje. Tada mu pristupi napasnik i reče: Ako si zaista Sin Božji, naredi da ovo kamenje postane kruh. Isus odvrati: Pisano je: Ne živi čovjek samo o kruhu, nego o svakoj riječi koja izlazi iz usta Božjih."
Evanđelje po Mateju 4:1-4
Jučer sam dobila ovaj stih od SMS Biblije i potakao me da se zamislim.... Dali ovo vrijedi za mene?
Ovdje vidimo da je Duh odveo Isusa u pustinju gdje ga je napastovao đavao. Rekao mu je, da ako je Sin Božji, da naredi da se kamen pretvori u kruh. On ga je iskušavao... Tako i nas, u mnogim situacijama, razni ljudi dovedu u situaciju da se branimo, probude onu iskru koja je u nama koja nam brani ponos, pa i mi kada nam netko nešto kaže odmah povisujemo ton i branimo to što mi jesmo, što smo učinili,...
No Isus to nije učinio. On je imao naredbe Očeve na pameti (Psalam 119:9-16).
On je do zadnjeg trenutka svoje zadaće na zemlji imao na umu što Otac želi od Njega. I on se tome pokorio.
Znamo li mi što Otac želi od nas? Znamo li mi koja je volja Očeva za naš život? Pa upravo to... Psalam 119:9.16 (pročitaj).
Jedino je važno što On misli o nama, a ljudi, oni su kao trava... brzo procvjeta, ali čim dođe sunce spali je, ona se osuši. Nebo će i zemlja proći ali Riječ Kristova neće proći.
Božji blagoslov!
Post je objavljen 02.01.2012. u 20:52 sati.