-twirleeeeeeeeeee!-začuh prodoran majčin krik.
iako sam tren ranije primjetio da su šišmiši od nadolazećih vibracija popadali, nisam na njega bio potpuno spreman
-što je ovo?-u ruci je držala moju zimsku jaknu
-moja zimska jakna-
-znam da je jakna. mislim na miris...-
-ne znam majko, ne razumijem se u mirise. ja znam samo za one; crna mačka (made in njemačka), i za miris pokošenog sijena... -
-ne zajebavaj se samnom, twirle, ovo je ženski parfem, na tvojoj jakni. opet si išao u stvarnost, -
-da..oprosti majko...jesam. ali samo kratko, zbilja...-skrušeno sam se ispričao
-pa dobro, jesi li ti normalan?? stoput sam ti rekla da neideš tamo. ne petljaj se sa bićima sa one strane zone sumraka!! jesi li ti uopće svjestan opasnosti koje tamo vrebaju???
-ništa mi se nije dogodilo, pazio sam....-
-pazio si? pazio si????- skoro histerično je ponovila moje riječi
-a što bi bilo da te je napala? ha? žene ti tamo imaju sa sobom noževe, papar u spreju, znaju kung-fu....mogla te savladat u tren oka...isprobavala je tvoju jaknu već, imaš sreće što joj veličina nije odgovarala,...-
-pa, vrištao bih, zvao u pomoć-pokušah je umiriti
-ne bi ni stigao vrisnuti, niti bi ti puno pomoglo...svezala bi te i zatočila u neku knjigu, iz koje više nikad nebi uspio izaći...-
-joj, majko, sad vidim da si u pravu, spominjala je neke knjige,..ali nisam ju bio razumio, na što misli...-
-vidiš, htjela te je namamiti. koja je to bila? jeli ona.., zlatokosa vila, opet?-
gledao sam u sige, koje su se spuštale sa svoda pećine, crtajući nogom krugove po prašini
- dakle je, zlatokosa,...rekla sam ti da se nje kloniš. ona živi negdje daleko, u stvarnosti...ovamo dolazi zavesti neiskusne likove, poput tebe, twirle. za nju ne postoji granica između dva svijeta. ne bi bio prvi koji je nestao, i nikad se više svojoj majci vratio. osim možda za blagdane. tamo bi morao raditi, od jutra do mraka. i svejedno nikad ne bi bila zadovoljna. vikendom, morao bi čistiti, ribati, prati prozore, peglati, krpati čarape,..kuhati, peći palačinke,..i još i suđe oprati,..nebili ti poklonila osmijeh, za kojeg sad misliš da je besplatan. ne bi se smio igrati sa šibicama, da nešto ne zapališ. i ako misliš da bi ti noć donijela odmor, grdo se varaš...postoje stvari o kojima ti neću niti pričati, toliko su strašne...siroto moje naivno dijete..-
- ma, čak i da je sve to čime me plašiš istina, nema opasnosti. mislim da joj se nisam svidio. ne na taj način na koji ti govoriš. -
-ne? zašto? kako? što tebi fali? ti nisi dovoljno dobar za nju? znači, samo se igra s tobom? mačke i miša. čut će me ona, ako se još jednom pojavi. što bi ona? kralja artura, možda? e, da nebi. sve bi one kralja. ne može!! za kralja se treba malo i potruditi. kol'ko para, tol'ko muzike.-
Post je objavljen 01.01.2012. u 08:44 sati.