Marketing
HVALISANJE
Naša susjeda, teta Miljenka bila je zgodna žena. Muž joj je bio direktor velike firme i ona je bila puna love, koju je nemilice trošila na svoj izgled. Nije radila ništa, dok joj je muž stalno bivao na nekim putovanjima, sastancima…
Bila je opsjednuta svojom ljepotom i svojim izgledom. Hodala je okolo po kućama i hvalila se. Nije bilo dana a da ne bi navratila k nama da se pohvali svojom novom haljinom, frizurom, nakitom, a onda bi dalje odlazila i drugim susjedima. Hvalila se izlascima sa mužem, putovanjima, večerama u skupim restoranima, dobivenim poklonima, dobivenim komplimentima…
Sve bi bilo u redu da ona nije pretjerivala sa svojim hvalisanjem. Uvijek je morala biti u centru pažnje, svakome je upadala u riječ. Svima je već išla na živce.
S vremenom ju je muž izvodio sve manje, pa je ona sve više odlazila u susjedstvo na kave, a često bi se pozvala i na ručak, jer joj se kao nije dalo kuhati za sebe samu, pošto i njega sve češće nije bilo doma.
Trajalo je to tako jedno vrijeme, ali njoj se ubrzo dogodilo ono "tko bi gori, eto ga doli". Saznala je da muž ima ljubavnicu. Počela se svakodnevno svađati s njim, no nije ga napustila, jer nije radila i nije imala kamo, zapravo, mogla je otići majci u svoje rodno selo, ali to nije željela. S druge strane, bila je opsjednuta svojim mužom, nije mogla zamisliti život bez njega.
Njihova veza se sve više pretvarala u pakao. Svađe su bile svakodnevne, a onda je on počeo piti, a nju tući. Više joj nije davao novac. Počela je hodati psihijatrima, pa je počela i piti neke čudne tablete koje su joj uvalili, od kojih se jako udebljala. Izgubila je volju za bilo čime, zapustila svoj izgled.
No i dalje je hodala po susjedstvu, sada prepričavajući ružne detalje svojega bračnoga života. Čim je došla u kuću počela bi: - Onaj moj se opet napio, - onaj moj mi opalio šamar, - rekao mi je: "debela kravo"! I onda bi obično krenule suze, pa su ju svi tješili. Na taj način opet je bila u centru pažnje. Dolazila je još češće i stalno je jadikovala, prepričavajući do u detalje svoj ružan odnos sa mužem. Žene iz susjedstva znatiželjno su slušale njezine priče, da bi ju poslije ogovarale i rugale se.
Meni je to već bilo dozlogrdilo. Jednom sam rekla majci:
- Zar baš svaki put mora pričati sve te ružne stvari što se kod nje dešavaju?
Nisam zaboravila što mi je majka na to odgovorila:
- Kada čovjek nema više da se hvali nečim dobrim, on se počne hvaliti lošim!
Moj muž i ja oboje volimo Josefa Zawinula, samo ipak se teže složimo oko slušanja glazbe, jer on preferira njegove sporije stvari, a ja brze.
Ali zato ovdje na mom blogu sam ja glavna!
Bimoya - remek-djelo jazz fusiona, a jedna od najboljih verzija mi je ona sa Leverkusener Jazztage 2001. (obratite pažnju na neobičan detalj - basist svira u rukavicama)...
Post je objavljen 21.12.2011. u 11:18 sati.