nebo
dopusti
da ti na čas
predstavim
moju dušu
koraljni greben
plašljiv od
valova
prijekornog mora
modri krajolik
na tuđim
akvarelima
da li se
ti to ipak
nježno
prelamaš
nad mojim
gorljivim
dvojbama
gle
svi poljupci
ravnoteže
štoviše
u potaji
razasuti
nada mnom
jedini su
koji vole
povremeno
zvjedani sklad
u svemirskom
zavežljaju
govori
mirnoćom
kada se
tvoja urota
razbije
na mojim
plećima