K'o vrabac kišu predosetim
sapliće zivot da me podseti
da skoro će kraj,da je šareni zmaj
jači od konca mog srećnog detinjstva.
I ne bih nikad rekao frka
u praznom džepu kad zbuni se ruka
samo ti trepni kao da me razumeš
i cjela priča imat će smisla.
Ne boli me kad se drugi nasmeju
šta oni znaju sem da laju i puze
ali me boli kad nemaš ideju
šta da mi šapnes kada naviru suze.
Boli me žulj u čizmi ludih skitnica
boli me muk svih onih napuštenih ružnih ulica
bole me rane koje samom sebi napravim
al' nekako najviše me boliš ti.
U gradu što se nikad neće zvati mojim
previše mislim, dakle jedva da postojim
makar me slaži da me stvarno razumeš
kad dirnem zvekir na grudima tvojim.
Ne boli me ni kad se drugi nasmeju
šta oni znaju sem da laju i puze
ali me boli kad nemaš ideju
šta da mi kažeš kada naviru suze.
Boli me žulj u čizmi ludih skitnica
boli me muk svih onih napuštenih ružnih ulica
bole me rane koje samom sebi napravim
al' nekako najviše me boliš ti...
Post je objavljen 13.05.2011. u 01:06 sati.