Ono, brine me malo to moje zdravlje odjednom... ne da me brine odjednom, nego nije u redu odjednom, nešto stvarno... srce mi lupa i to, ne da lupa, nego se nekako plaho trese i poskakuje... i kad se uzrujam lupa mi jako, jače, lupa ne samo ono, nego svo meso i kosti oko njega, i nekako čudno mi je u glavi, i ostavila sam danas otvorena vrata od fižidera širom i odšetala iz kuhinje kao da je sve u redu i pod kontrolom... vratila se poslije pola sata, glupi frižider nema alarm pa je samo glupo zjapio otvoren... a ja sam ono, usred traženja jaja po frižideru odlučila otvoriti mašinu za suđe, jer je ova baš završila, pa ju običavam otvorit i onda tako pustit da se brže suđe suši, pa sam valjda zaključila da i frižider mora biti otvoren i da je to tako skroz u redu... pa sam otišla malo da ćirnem na internet š`a ima, dok sve tako tamo u kuhinji zjapi otvoreno...
ili ludim...
ili ...
U trenucima prisebnosti, ili tog nečeg što se meni čini nekom prisebnošću, e, u tim nekim trenucima mislim kako puno bolje je biti od onih ljudi koji ne titraju na onim finim frekvencijama, i koji nisu osjetljivi na svaki pomak vasione, jer oni nekako duže traju, manje se habaju, otpornij su... svi ovi fini što ih znam, čim su finiji, tim se mlađi razbole i raspadnu u milion komadića, i onda nema ništa ni od njih, ni od njihovih finih titraja, budu to samo neki leptiri ofucanih i prozirnih krila i koji lamataju bzvz ukrug negdje na nekom podu... dezorijentirano i jadno i bespomoćno...
i bože tebe crnog crnila...
Post je objavljen 08.12.2011. u 20:53 sati.