Marketing
Jovan 3, 16
Jedne hladne, tamne noci u Chicagu pocinjala je snazna oluja... Neki je decacic prodavao novine na uglu, a ljudi su izlazili na hladnocu, i opet se vracali unutra. Njemu je bilo tako hladno da nije ni pokusavao prodati mnogo novina. U jednom trenutku otisao je do policajca i rekao:
- Gospodine, gde bi siromasni decak mogao naci neko toplo mesto da prespava noc? Vidite, ja spavam u kartonskoj kutiji iza onoga ugla, a tamo je strasno hladno preko noci. Bilo bi lepo kad bih nasao toplo mestasce gde bih prespavao.
Policajac je pogledao decacica i rekao mu:
- Idi niz ulicu do one velike bele kuce i pokucaj na vrata. Kad ti otvore, samo reci "Jovan 3, 16", i pustit ce te unutra.
Tako je i ucinio. Otisao je do stepenista, popeo se do vrata, pokucao i vrata mu je otvorila neka zena. Pogledao je prema njoj i rekao:
- Jovan 3, 16
Zena je odgovorila:
- Udji sine.
Uvela ga je unutra i posela u veliku stolicu za ljuljanje pred divnim, velikim, starim kaminom i otisla. On je tamo sedeo neko vreme i razmisljao:" Jovan 3, 16... Nemam pojma sta je to, ali sto god da jeste, to zasigurno utopljava smrznutog decaka.'napravljeno: 2011/10/06
Kasnije se žena vratila i upitala ga:
-Jesi li gladan?
Odgovorio je:
-Pa, samo malo… nisam jeo već par dana, i mislim da bi mi dobro došlo malo hrane.
Gospođa ga je povela u kuhinju i posjela pred stol pun predivne hrane. Jeo je i jeo dok više nije mogao staviti u usta ni zalogaja. Potom je pomislio: "Jovan 3,16… stvarno ne razumijem o čemu se radi, ali to gladnog dječaka čini sitim."
Žena ga je zatim povela uz stepenice do kupaonice – do prostrane kade pune tople vode – i tamo je sedio i igrao se neko vrijeme. Dok je uživao u kadi, pomislio je: "Jovan 3,16… zaista ne razumem, ali to čini prljavog dečaka čistim. Nisam se okupao, mislim, stvarno okupao, čitavog života. Jedino kupanje bilo je kad sam stajao ispred onog hidranta dok je voda prskala uokolo."
Gospođa je ušla, uzela ga i odvela u sobu, ušuškala u veliki stari pernati krevet, povukla pokrivač preko njegovog vrata, poljubila ga za laku noć i ugasila svjetlo. Dok je ležao u tami i gledao kroz prozor sneg što se spuštao te hladne noći, pomislio je: "Jovan 3,16… ne znam o čemu se radi, ali to odmara umornog dječaka."
Idućeg je jutra žena došla, i opet ga povela dolje do onog istog velikog stola punog hrane. Nakon što je doručkovao, povela ga je do one iste stolice za ljuljanje pred kaminom, uzela veliku staru Bibliju, sjela ispred njega, pogledala ga i upitala:
- Razumiješ li "Jovan 3,16?"?
Odgovorio je:
- Ne, gospođo, ne razumijem. Prvi put sam čuo za to prošle noći kad mi je policajac rekao da to kažem.
Žena je otvorila Bibliju i počela mu pričati o Isusu. I baš tu, pred tim velikim starim kaminom, on je dao svoje srce i život Isusu. Sjedio je tamo i razmišljao: "Jovan 3,16. Ne razumijem – ali to stvarno izgubljenog dječaka čini sigurnim."
Znate, moram priznati da ni ja to ne razumijem… kako je Bog bio voljan poslati svoga Sina da umre za mene… i kako se Isus složio da učini takvo što. Ni ja to ne razumem… ali to zaista čini život vrijednim življenja
Post je objavljen 29.11.2011. u 19:37 sati.