Zujiš po netu, mahnito klikčeš, tražiš što kupiti, a usput što manje potrošiti. Normalno je postalo da se sve dostavi na vrata jer smo postali ljenoguzsci. Gdje su ona vremena kada sam teglio sve na peti kat jer dostava donese pred ulaz i to je to. Naručiš plin, tip te zove da si dođeš po njega pred ulaz jer on nema vremena, a još manje volje to tegliti na peti kat. Kupujem namještaj i ostanem šokiran kada mi ljubazna plavuša ovećeg poprsja kaže da se dostava plaća posebno, ako se nosi na kat. Živote moj zašto nisam kupio stan u prizemlju, uštedio si struje, a bome i svoja koljena koja nose poveću kilažu.
Neku večer bi nešto popio, a ono ni trunke alkohola u stanu, živote moj jadni što me snađe. Zaboravljam da sam noćna ptica, a do pumpe imam 15 min vožnje, odustajem od svog gin tonica. No, mota mi se po glavi moj voljeni gin tonic, možda ima susjed nešto u pričuvi, ali kako tipu pozvonit na vrata u pol tri. Tugo moja legni bez alkohola, glavno da doma imaš crnog čaja koji je na rubu pljesnjivosti.
Post je objavljen 27.11.2011. u 03:22 sati.