Prošli su Svi Sveti i Dušni Dan. Toplo, sunčano vrime i pogled na vremensku prognozu sa nagovještajem kiše bio je znak da triba krenit u berbu maslina, dat ruku i malo pripomoć.
Ujutro se skupljamo, pije se kava, spremaju skale, cerade, sići, vriče, spiza. I pomalo se kreće u maslinik.
Dok se iz traktora i auta vadi sve pripremljeno, pod masline namištaju cerade, krećem u brzinski foto lov. Jer kad počne berba, nema više zafrkancije i slikavanja.
Počeli smo sa najvišim stablima i za početak sam pentranje i veranje prepustila mlađima.
A one najniže grane malim, maleckim ručicama.
Vrlo brzo tribalo je skidat višak robe.
Ne volim koristit rukavice ni grabljice. S grabljicama je lakše, brže, kao da češljaš kosu. Ali, kad grabljica zapne u granama, pa se povlači nasilu, imam osjećaj kao da maslinu to boli.
Ne volim ni rukavice. Sa njima sam cila traljava, nekako smotana.
Volim pod rukama ćuti maslinu, list, grančicu, lagano prstima proć kroz grane i nježno otkinit samo plod.
U berbi, zafrkanciji i smijanju vrime brzo prođe, podne stigne u tren, a marenda bude taaako dobra.
Nakon kratkog predaha kreće se dalje, sve do sumraka.
Nakon toga sve se pribaci doma, u garažu, i nastavlja se posal. Masline triba očistit od grančica i listova.
Pa se druženje nastavlja za stolom.
A kad se dođe kući, tuš, brzinski pregled, kroz poluspuštene trepavice, po internetu i ušuškavanje u postelju.
Post je objavljen 07.11.2011. u 13:36 sati.