Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/alexxl

Marketing

Brancin u soli

Malo me lira ufatila.
Ono,
riba u ulju, jebem te u bulju.
E sad, ovdije na,
riba u soli, išlo bi najzgodnije, kurac me boli.

Ovog sam brancina napravil, onak, usput.
Bauljam tam po konzumu i naletim na njega po 4trest i nekaj kuna.
'Ajd' rekoh, probaj i to čudo. Ribu u soli i nisam baš delal.
I ta cijena kaj je opala, je preskupo.
Velim, sve prek cijene teletine, rađe teletinu.



Setil sam se Šime, pobjednika sa MC i njegovog Šanpijera,
Zeus faber. Ma predivna riba, izgledom, a vele i okusom,
makar ja preferiram, pesa. Pes mi je No 1.



Tak isto preferiram viceprvakinju, Srđanu i njen show program.
Ono, događaj. Blog te maloval, skoro me zapalila.





Ribu sam samo iz nutra očistil, dobro je osušil papirnatim ubrusom,
pa posolil (da, posolil), pobiberil, malo ružmarina, limuna i češnjaka,
da ubije smradove.
Iz vana ju nisam nikaj diral.



Stukel sam jedan bijelanjak.




Eh da, riba je imala cca 350 gr. appx..
U bijelanjak, nekaj prek pol kile krupne morske soli.
Zmešati i napraviti posteljicu u protvanu, kojem se dno premaže sa malo ulja.



Na to suhu ribu



Pa ju zatrpati, tak, centimetar debelo, svud okolo.



Peći na 180 NivesCelzijusa, cca 30 min.



E sad dolazi jebada. Taj oklop se tak skori i stvrdne da to trebaš štemati.
Mi, sirotinja, to radimo ručno, jebi ga, kad nemam "vibracionke".



Ma šalim se. Malo kvrcneš čekićem od 20 kila, tzv. macolom,...............





E, sad tu nastupa Neverin!
To se trebaš ponašati ko arheolog.





Fosilne okamine.



Sol nisam bacil! Čuvam je. Bacil bum ju, kad zaledi ispred ulaza.

I ondak sam viknul:
"Ručaaaaaaaak"!



I kaj su mi bezobraznici rekli?
Da kaj kurac glumim Isusa, da idem u kuhinju i nek im spremim nekaj za najesti se, maspater i i i i, ovaj, ribi, no.
E sad bute vi meni čušpajza jeli, guzice nezahvalne.

Spremil sam im fino varivo od gl. c. luka, ribanih 2 mrkve, tri krompira, onak sitno sjeckana i karfiola, s nekim batkima nutra.
Počneš dinjstati, pa podlijevaš i poslije ukrčkaš do jušnoga.





No, moral sam malo i armirati, da me za pol ure ne traže ponovo ručka,
maspater proždrljivu.



A kae sa tom ribom?
Nikaj Blogznakaj, drek!
Znam je napraviti na 100 boljih načina.
Čisti egzibicionizam i snobizam, eto kaj je.

Ono, fora za goste, atrakcija, no i opasno.
To kad bu ti odlazili doma i u sebi, onak gladni, jebali i oca i mater,
ccccccccc, to nikom nikaj.

Ja bi pod obvezatno uz tu ribu, uvrstil i flambirane banane.
Uvaljaš ih u štaub šećer, pa preliješ kakvim vrsnim Cognac-om i
onim fran. likerom "Cointreau"-om, pa prepeći na maslacu i vužgati, ko Srđana.
Nalokat se, zapjevat kaku cajku i utoku u zrak i ožeži.
Ahhhhh, sreći nikad kraja.

Ode sad na kaku rakijicu, pa u kuhinju.
Novi dan, novi ručak.

Eh da!
Jedan PS, da zaokružimo monolog.

Ova drkarija se isplati sa velikim ribama.
Ono, 3-4 kg, pa po 200 kuna kila,....to znaš kak bi dal nofce za taj drek.
Pa rađe janjca na ražnju!
Vele da u obzir dolaze ribe sa ljuskama, što nije istina,
a što je dokazal Šime sa Šanpjerom.

Fora je u tome da se riba treba dobro osušiti!
Suha riba + njena koža, nebu povukle sol u sebe i nebu bilo preslano.
Biliv mi.
Da bi se sol pretvorila u koricu, treba neki "malter".
U mom slučaju je to bil bijelanjak, a neki to rade sa solju i malo brašna, pa onak laganica ovlaže.

"Pečenku" razbijati i servirati pred gostima.
Stvar je u atrakciji. Ono, neobičnost, nesvakidašnje.
Velim, riba, ko riba, lešana, čak presuha.
Valjda je to to.



Post je objavljen 06.11.2011. u 08:45 sati.