Marketing
Tupina u ofsajdu
Odlučijo sam prinapravit ovo zer'cu kućice, malo renovirat i dogradit da to sliči našta, da iman di ljude primit, počastit, a ne ka do sada. Sve sam ja to lipo stavijo na papir, jedino mi mali Gudišin ubacijo u konpjuter i objasnio majstorima našta tribaju posebno obratit pažnju.
Nisam tražijo nikakve dozvole, a brate moj šta će mi za ovaj kućerak, jel ga gradim na svojoj didovini ili šta? Jesam li kome ukra, kome oteja, nisam dašta da nisam. Neki mi govore da ne mere to tako, da najprije triba državu namirit, platit komunalije, struju, vodu, kanalitzaciju, trista đavli, a nama kako bude. Aha, zajebi to, a pitam ja tebe šta je ta država meni dala što sam krvarijo ono na bojištu devestšeste kod Kistanja, eto jesu li mogli barem stan od sedamdeset kvadrata na Turskoj kuli i bokun pensije da mogu živit ka čouk, ako nisam to zaslužijio, evo pljuni me posri čela!
A pravo da ti kažem, naša sam u garaži neke stare gume, javal će ga znat oklen su, biće o traktora joli bagera još odonda kad je Čaljkušić kopa kanale za telefoun u mistu, sićaš se, e , biće onda to bilo i sad sam mora to negdi bacit šta će mi ukući istrošenih guma nemereš ih ni prodat ni darovat jel'tako...
Pa sam ih bacijo u oni napušteni kameleon, doli kraj izvora Jadra, znaš ono di su vadili ono za cimenat kako se to zove - tupinu, e tupinu, računam tamo neće nikom smetat, baš sam bijo ponosan kako sam se sitijo jelda.
I kad sam to obavijo, vidin ja tute u blizini neki mostić, ričicu, zeru livade pa se mislim - ašta ja ne bi moga baš ovdi napravit štokod marende za Mirka i Branu i onoga maloga trećega untijarca sase ne mogu sitit imena, evo miga navrj jezika, ma znaš na kog mislim, e, ove šta mi pomažu ziđat dakuće. Računam ja, nema boljeg mista za zapalit vatru i bacit ćavapa oli bržola na gradela, ma divota, tu odma teče rika pa moremo stavit ladit gajbu pive i bogte veselijo!
A jesmo se naparali mesine i načunkili bome, kad smo odlazili Braninim golfom, iziša čuvar iz kućice onega vodovoda, sta vikat na nas da smo ostav'li nered iza sebe, da ništa nisma pokupili, ma svašta je on još govorijo, srića njegova što sam bijo dobre volje, ali ista mi je diga živce.
Mašta ja iman kupit otpateke iza sebe borati, ima ko je plaćen za to, a šta bi smećari radili kad bi mi svi kupili za sebon, jel dobra govorin...
*****
Uffff, ovo je zajebancija naravno, ali opet u neku ruku i nije, evo baš smo sinoć nešto ćakulali na temu - kako najbolje uvesti neki lik u književno djelo pa netko reče - ne smiješ lika prikazati plošno, samo mu se izrugivati i kritizirati, potrebno je barem pokušati shvatiti zašto je takav, što mu se dogodilo u životu što je moglo prouzročiti takvo ponašanje, iz kakvog je miljea potekao, kakav mu je obiteljski background, staviti se u njegovu kožu, kako bi čitatelj mogao bolje razumjeti njegove postupke...
Doooobro, shvatio sam lekciju, štoviše, istog trena zašiljio olovčicu i počeo pisati. Moram priznati da je jako zabavno staviti se u tuđu kožu i pokušati razmišljati kao ON, to jest gospodin LIK.
Ali ipak, uza svo razumijevanje, ne ide mi baš tako lako u glavu kakvi su to likovi koji bez imalo grižnje savjesti i trunke odgovornosti mogu ostavljati hrpe smeća, svih mogućih vrsta otpadaka, tjelesnih izlučevina i tko zna čega još sve ne, tek dvadesetak metara od izvora Jadra na kojem se - zamislite čuda - crpi voda koju svakodnevno pije najmanje 350 000 ljudi!?
Post je objavljen 03.11.2011. u 20:08 sati.