Pregled posta

SINE DAJDE VAMO UPALJAČ!!!

Ošli mati, jedna baba i ja na groblje sad za dan mrtvih. Nema majko…ako nisam u nekoj vreći ima jedno 12 iljada lampiona, ja ga jebem. Svake godine isto, moja mati pali lampione valjda cijelom groblju…a ja moram ka magarac nosat one lampione. Stali ona i ja kraj pokojnog starog…palimo lampione…reko
- Mati?
- Što je?
- Znaš ti da ćaća nebi volio da mu palimo lampione?
- A znam
- Pa što mu onda palimo?
Da je ćaća živ reka bi nam – „O sunce li vam jebem našto vi pare trošite, na te lampinjone!!!“…nije htio ni popa na sahrani pa mu mati naprdila popa iznad glave da mu drži govor, kako to već ide.
- Mati on ni popa nije htio a ti mu ga naprdla da mu drobi iznad glave?
- Pa on je meni reka da ga zakopamo u njivi…da sam to napravila, što bi selo reklo?
I stvarno…sjećam se kad je vika da koji će on kurac na groblju i da oće da se, citiram: „Oću da me u njivu zakopate…ispod krumpira!“. Ja ga pita što neće tamo gdje pšenica raste a on reka da neće da mu kombajn žvrnda iznad glave. Onda je jednom doša i reka meni da neće u njivu nego da ga stavimo u krošnju šljive.
- Pa ćaća štoš u krošnji šljive!?!?
- Oću da mi pčele zuje oko glave!
Bilo kako bilo, ništa od ćaćinih želja se nije ostvarilo. Sve je išlo po PS-u…ili ti pravilu službe.
Dakle ja i mati se ispričali nad grobom pokojnog ćaće….i reko…sad ćemo lagano doma. Aha – oš oš. Tek onda je krenula turneja. Nismo ošli 3 metra dalje već je bio zastoj. Stani, izvadi lampion, daj upaljač, čekaj da se mati i baba ispričaju nad grobom nekog čovjeka kojeg su obje poznavale i koji je umro prije 30 godina al…što bi one rekle
- Jooooj štoj to bio dobar čojk! – pa zviz lampion…
- SINE DAJDE UPALJAČ! – pali čojku lampion
Da sam zna što me čeka, ponio bi plinsku bocu i brener. Nema majko…to se lampiona popalilo ka Šumaher guma. Nismo ošli 20 metara dalje…opet zastoj. Stali kraj nekog mramora…pa priča između babe i moje matere…
- Ajme…el ovo Mile gore iz brda?
- Je…pa el mu vidiš sliku.
- Pa štoj on umro?
- A čim je tu bit će da je…je je…još lani.
- Pa kako?
- Pijo puno…mislim da ga satra avto neki u Ital´ji.
- SINE DAJDE UPALJAAAAČ!!!!
Pa pokojnom Mili koji je puno PIJO al ga na kraju satra neki AVTO u ITAL´JI…zviiiiz lampion. Onda misliš da je to to…onda se obje sjete nekog pokojnog Branka
- Gdje je pokojni Branko?
- Lani je bio vamo desno kod oni boriii-ća.
Ka da je pokojnog Branka preselilo. I onda je išla potraga…
- El ovo Branko?
- Nije…to je pokojna Mara.
- Koja Mara?
- Od staroga Ive žena….onog iz šora.
- Od Ive žena????
- Aha
- SINEEEE DAJDE UPALJAAAAAAČ!!!!!
Opet leti Krule…davaj lampion…upaljač. I uvijek isto, dođu na grob i onda se čude kad je taj umro.
- Pa kad je Mara umrla???
Onda da bi ja to ubrzao
- A da nađemo Branka?
- E stvarno! Gdje je pokojni Branko???
Onda mi vrag nije da mira pa sam preskaka preko nekog šipražja…ravno do tih borića…ako ga ja ne nađem, nema mi sa groblja do ponoći. Nebi Branka naša da si majka božja. Onda čujem onu babu
- EVO GA!!!! POKOJNI BRANKO!!!!!
Ja gledam…pa gdje je to od borića u pički maternoj. Odem ja tamo.
- Pa što niste rekli da je kod borića?
- Lani je bio tamo.
- Ama kako je lani bio tamo a sad tu???
I onda ide ona klasična seljačka
- A štoj ja znam! – viče baba
Ma baba nema pojma...al onda čujem mater
- SINE DAJDE VAMO UPALJAČ!!!! – po milijarditi put
Opet pali lamion i slušaj hvalospjeve kako je bio pravi čojk…al i on je puno pijo. Nema majko…kod svakog kod kog smo bili…bio je pravi čojk il žena…i il je puno pijo il je bila vrijedna.

Onda taman kad se ponadaš da smo možda pri kraju….onda se na groblju naleti na još nekog ko je doša na groblje al po običaju – dugo se nisu vidjeli…a onda ka sudar meteora.
- Maco jesi to ti?
- Ajmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!!!!
Onda ide opće vrištanje na groblju, grljenje i prepričavanje događaja unazad 20 godina….te gdje je ko…te el rodilo djece….te el djeca idu u školu il na fakultet…a onda ako kaže da djeca idu na fakultet onda ide ona klasična – „PA ŠTO SU VEĆ TOLIKAČKA!?!?!?!?!?“. Ja stojim ka panjina sa strane i držim vreću lampiona…čekam da se svi izljube a priča…pričanje ne staje i ne staje. I pričaju njih četiri i pričaju. Ajd stade ta priča…reko…valjda je to to, kad čujem mater
- Ajmo sad na drugu stranu.
Ama koju drugu stranu??? Znači ovo je bilo tek prvo poluvrijeme!?!?!?!? Mrak mi pao na oči. Onda opet nađu nekog…
- SINE DAJDE UPALJAČ!!! – pa opet zviz lampion
Onda stojimo kraj tog groba pa ide čuđenje koliki je grob i kako je lijepo uređen
- A viđe mramora jes ljepi – viče ova baba
- A gle ljepog cvijeća mila majko – viče moja mati
- Ja bi kući – vičem ja al me niko ne jebe 5%
Onda dok gledaju tu obiteljsku grobnicu čitaju popis imena na mramoru pa skuže da je lani bilo 4 imena a sad 5…pa onda ide računanje….5-4=1, pa znači da je još neko sahranjen ove godine pa onda opet
- SINE DAJDE VAMO UPALJAČ – pa zviiiiz još jedan lampion za dodatnog pokojnika kojeg ni ne znaju al je u obiteljskoj grobnici u kojoj znaju samo jednog.
Onda odemo malo dalje pa nađu zapušteni grob koji je već godinama zapušten al na njemu već gori lampion. Onda ide priča…
- Gle…pokojni Miro
- A ko je njemu zapal´jo svjeću kad on nema nikoga???
Onda njih dve ka CSI-ovci istražuju i odu u 12to rodbinsko koljeno od pokojnog Mire i raspravljaju ko bi moga biti da je zapalio svijeću. Onda skuže da mu je neko od rodbine živ i da je taj u Australiji. Jebeš MUP, ove moje dve znaju sve. I naravno…
- SINE DAJDE UPALJAČ!!!!
- Ali mati el vi znate ovog Miru!!!!????
Nisam ni sumnjao da će odgovor biti
- Normalno da ga znamo…..bio je pravi čojk
Vjerovatno je volio i piti ali u detalje nisam ulazio….već su me noge bolile…i nisam više mogao
- Mati?
- Štoj sine?
- Ja ode kući…ne mogu više.
- Aj ti aj…ja i baba ćemo još malo…gra ti je u frižideru pa jedi akos gladan
Na izlasku iz groblja naiđem na 2 žene…jedna od njih me upita
- El ti mati na groblju?
- Je
- E super…baš je trebam, treba mi neke hlače skrat´t.


Post je objavljen 03.11.2011. u 13:13 sati.