A judi moji, svašta li mi se događa ovih dana. Virovali ili ne, knjiga mi izlazi za koji dan a najveći problem je bija smislit naslov. A ka da je to lako? U knjizi će bit i ozbijnih i neozbijnih priča, a naslov bi triba otprilike dat naslutit sadržaj. I sad, kako smislit ozbijno neozbijni naslov? Angažirala san bila prijatelje u tri države da mi pomognu u smišljanju. Onda dobijem dobar prijedlog od jednog prijateja, međutin kad ga rečen drugom, ovi se zgrozi i da neki svoj prijedlog. Onda taj njegov prijedlog rečem trećem prijateju, a ovi rikne da je naslov božetesačuvaj i predloži nešto skroz drugačije. Tako san skupila 20 mogućih naslova a nijedan se nije sviđa nikome osim onome koji ga je predložija.
Već san bila skroz luda od smišljanja naslova, kadli mi jedan dobar prijatej kaže :"Knjiga je tvoje dite, ne pitaj nikoga, ti ćeš najboje sama smislit."
I tako se ja sitin najsmišnijeg naslova od jedne priče koju san napisala ja mislin 2009. a glasija je "Kompilacija erotsko-nogometnih kontenplacija". Onda smo ja i izdavač malo taj naslov okrenili i obrnili i dobili naslov za knjigu. Kad bude i službeno, reć ću van.
U međuvrimenu, odlučila san da moran nešto napravit s frizuron jer nemoš brate mili na promociju knjige sa ovon mojon nezaposlena-domaćica-a povremeno-i-blogerica -i-selebriti frizuron.
Kako ja rijetko iden kod frizera, jer izdržat uru ipo sideć dok ti neko petlja po glavi to je meni tortura, uletin u gradu u prvi frizerski na koji san naletila. Izbor mog frizera ovisi isključivo od toga u kojem momentu je meni palo na pamet da bi tribala nešto napravit s koson. Skoro nikad nisan imala "svog" frizera osim neko vrime jedan frizerski salon di san vjerno dolazila jer se u njemu moglo pušit čak i kad je već bija stupija na snagu zakon od nepušenju u zatvorenin prostorima.
E sad, sve je lako, ali kad me frizerka pita "Šta želite?", situacija se naglo zakonplicira.
Kažen ja njoj daklem:
- Ovako, želin da mi malo skratite ovdi iznad uva, i ovdi ispod, i da mi podšišate malo livo i malo desno, s tin da mi dužina ostane ista.
Ona bidna u čudu:
- Skužajte gospođo, ali kako mislite da vas podšišan malo livo malo desno malo ispod i malo iznad uva a da van dužina kose ostane ista?
- A šta ja znan bogati, ti si frizerka, nisan ja! - odgovorin ja samouvjereno.
Ova zavrne očima:
- Dobro, a oćeteli se pituravat?
- Oću, oću, evo, malo mi ovdi uz tjeme piturajte i ovdi livo di iman dvi-tri sijede i malo iza di mi je malo potamnila kosa, ali molin vas nemojte mi stavjat nikakvu pituru na glavu jerbo van ja mrzin te kemije!
Ona trepće u zbunjozi:
- Ako san dobro svatila, vi bi tili da van malo popravin boju kose, ali da van ne stavjan nikakvu pituru na glavu?
- E!
- Gospođo, a da vi lipo odete nekog drugog zajebavat a ne mene, a?
I šta ću. Opet mi je propalo ulipšavanje. Mrzin kad judi ne znaju radit svoj posal. Neće ova zemja vako nikad naprid!
P.s. Dragi kolege blogeri
Iskjučila san opciju komentiranja jer nema drugog načina da se zaštitim od virtualnog zlostavljanja onog jadnog psihičkog bolesnika. Time se osnovna draž blogiranja gubi, ali nema drugog načina. Jedan bolesnik zlostavlja i maltretira pola blogosfere, a nitko mu ništa ne može.
Post je objavljen 30.10.2011. u 08:30 sati.