na kuhinjskom stolu. gledam ga sat vremena. ima i srce u jednom uglu.
eto što sam dočekala; pismo sa srcem na rubu, a nema veze sa mnom.
kažem si: e pa, ovo je novi moment u tvom životu.
dolazi iz škole. dobio si pismo - kažem i uprem prstom u kovertu.
- ljubičasto? - zrakne.
- aha.
- od koga?
- ne znam... valjda ćeš mi reći - smješkam se.
vrti glavom i gleda me kao - "jel' to neka tvoja podvala?".
kad na mom licu ne naiđe na ništa sumnjivo, sam se posloži u izraz potpunog snebivanja.
kao ne gledaj mene, kao nemam ja ništa s tim, kao "you talkin' to me?" Travis Bickle.
ipak, već sljedeći čas zgrabi pismo i nestaje u sobi.
ja nešto slutim da sam nepoželjna.
pa čekam,
...
...
a gorim od znatiželje.
izlazi za desetak minuta. on kao ništa, ja kao usput pitam od koga je.
ma daj mama...
za par minuta opet pitam. ništa. pa opet. ne doživljava me.
što reći. potpuno nezainteresiran za podijeliti novi moment u mom životu.
...
pismo je večeras nekako isplivalo.
ne znam kako.
D. ja spavao, a ono je naprosto isplivalo.
što da kažem... jako hrabro pismo. ludo hrabro.
gušim se od smijeha.
mislim:
- tessa, tessa...
da si ti tako počela... di bi ti bio kraj.
__________________________________________________________________________________________________________________________________________